ENLista zabrinutih odredbama o kažnjavanju za klevetu i uvredu, kakvo se predlaže budućim Krivičnim zakonikom Srbije, sve je duža. Tom spisku, tačnije zahtevima da se izmene odredbe koje za najteže oblike pomenutih dela predviđaju i zatvorske kazne, pridružila se i Asocijacija privatnih medija. Pre toga takvoj regulativi usprotivili su se, sme domaćih novinara i novinarskih udruženja i predstavnici Saveta Evrope, OEBS’a, Međunarodne federacije novinara, Organizacija medija jugoistočne Evrope, Reporteri bez granica.
Sa svih pomenutih adresa podsećaju da bi u skladu sa međunarodnim standardima, recimo Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, praksom Evropskog suda u Strazburu i nizom drugih, klevetu i uvredu trebalo dekriminalizovati. Najjednostavnije, to znači da se pomenuta dela iz krivičnog izmeste u sferu građanskog prava. Uvreda i kleveta su i sada po važećem zakonodavstvu krivična dela koja, u zavisnosti od težine, počinioca mogu da odvedu iza rešetaka. Predlogom novog KZ, za koje sastavljači tvrde da je celovit i moderan kodeks u krivično-pravnoj materiji-tako treba i da ostane i ubuduće.
Za uvredu recimo predlaže se novčana ili kazna zatvora do tri meseca, ali ako je izneta na javnom skupu ili putem medija preti zatvor do šest meseci. „Ko za drugog iznosi ili pronosi štogod neistinito što može škoditi njegovoj časti ili ugledu“ dakle kleveće, rizikuje od novčane pa do zatvorske kazne čak i do tri godine ako su „teške reči“ proizvele teške posledice. Zašto se i ubuduće predlažu tako rigorozne sankcije koje su, po međunardonim merilima, ozbiljna pretnja pravu na slobodu izražavanja? Predložene odredbe Mikloš Harasti, predstavnik OEBS-a za slobodu medija, ocenio je prilikom boravka u Beogradu kao „necivilizacijske i suprotne evropskim standardima“. Lanjsko istraživanje Nezavisnog udruženja novinara Srbije pokazalo je da se vodi više od 300 postupaka protiv novinara i medija zglavnom zbog uvrede i klevete. U međuvremenu, stanje se nije popravilo. Ne samo članovi radne grupe koja je sastavljala nacrt KZ, već i drugi zagovornici strgoće na raznim skupovima pravdali su predložene nove(stare) odredbe. Kažu da je broj kleveta u porastu o čemu svedoči broj tužbi, nivo pravne kulture nam je nizak, a valjalo bi obuzdati i žutu štampu koja vrvi od prepucavanja i nasrtaja na ugled javnih ličnosti.
Ključni argument im je što i druge demokratski uznapredovale zemlje za klevetu i uvredu u svojim zakonodavstvima takođe predviđaju zatvorske kazne, kao i činjenica da kod nas već godinama novinari, po tom osnovu, nisu bili iza rešetaka. Takođe, uvereni su da će sudije i ubuduće biti razložne, odnosno da će izbegavati da izriču najstrože kazne koje ipak treba da ostanu u zakonu. Valda kao pretnja? Da li će dosadašnji apeli uroditi plodom? Kako sada stvari stoje, u najboljem slučaju može se očekivati da se iz konačnog teksta zakona izbrišu zatvorske a zadrže novčane kazne. Takvu mogućnost najavio je proteklih dana Branislav Bjelica, zamenik ministra pravde, i saopštio da će to minisarstvo pred parlament izaći sa amandmanom po kome bi se klevete i uvrede kažnjavale novčano u rasponu od 100.000 do 600.000 dinara. Druga je stvar da li će i poslanici biti spremni da aminuju ovu popravku. U svakom slučaju, jasno je da potpuna dekriminilizacija pomenutih dela ostaje za neka bolja vremena.
M. Petrić
