ENPodsećamo da je predsednik Tadić 22. juna ove godine
podržao održavanje ovog skupa, rekavši da „Paradu ponosa“ treba posmatrati pre
svega kao „politički gest kojim jedna manjinska zajednica u našem društvu
legitimizuje svoja ljudska i građanska prava zagarantovana Ustavom, ali kojim
želi i da razbije negativne stereotipe i predrasude koji pripadnike ove grupe
prate i otežavaju im svakodnevni život”. Tadić je tada naglasio da nadležni
državni organi moraju da učine “sve kako bi ona prošla u miru i redu” i da
Srbija mora da obezbedi svim svojim građanima punu ravnopravnost i bezbednost
bez obzira na nacionalnu, versku i političku različitost, kao i razliku u
seksualnom opredeljenju.
Od velikog značaja za unapređenje standarda
ljudskih prava u Srbiji je i činjenica da je predsednik Tadić i 2010. godine
razgovarao sa organizatorima “Povorke ponosa” i podržao održavanje ove
manifestacije.
Organizacije civilnog društva zahtevaju da
Boris Tadić pokaže političku doslednost i u okviru svojih ingerencija učini sve
da Srbija zaista postane društvo bezbedno za sve svoje građane. Smatramo da
predsednik države ne mora neprestano da podržava održavanje “Parade ponosa”,
ali i da je veoma bitno da podrška ima društveni efekat.
Pravo je svakog pojedinca i pojedinke da živi
onako kako želi, bez diskriminacije, uz pravo na privatnost i jednakost pred
zakonom. Niko ne bi trebalo da bude ograničen konzervativizmom, neznanjem ili
netolerancijom. Ovo se odnosi na fenomen seksualnosti, kao i na pripadnost
rasi, polu, religiji i nacionalnosti.
Potpisnici saopštenja:
1. Centar za razvoj
civilnog društva, Zrenjanin
2. Nezavisno
udruženje novinara Srbije
3. Centar za razvoj
civilnih resursa, Niš
4. Građanska akcija
Pančevo
5. Heartefact
6. Sandžački odbor za
zaštitu ljudskih prava i sloboda
7. Impuls, Tutin
8. Centar za održive
zajednice, Novi Sad
9. Beogradski centar
za bezbednosnu politiku
10. Inicijativa
mladih za ljudska prava
11. Resurs centar
Beograd
12. Komitet pravnika
za ljudska prava (JUKOM)
13. Mladi evropski
federalisti – Beograd
14. Žene za mir,
Leskovac
15. Centar za mir i
razvoj demokratije
16. Fond za
humanitarno pravo
17. Građanski
parlament
18. Žene u crnom
19. Beogradski centar
za ljudska prava
20. Centar za istraživanje,
transparentnost i odgovornost (CRTA)
21. Zelena omladina
Srbije
22. Centar za prava
manjina
23. Koalicija protiv
diskriminacije, koju čine:
– Centar za
unapređivanje pravnih studija (CUPS)
– Civil Rights
Defenders
– LABRIS –
organizacija za lezbejska ljudska prava
– Udruženje studenata
sa hendikepom
– GAYTEN LGBT
– Praxis
– Regionalni centar
za manjine
– Mreža Odbora za
ljudska prava u Srbiji CHRIS: Odbor za ljudska prava Niš, Odbor za ljudska
prava Negotin, Odbor za ljudska prava Valjevo, Građanski forum Novi Pazar,
Vojvođanski centar za ljudska prava
24. Miroslava Kojić,
profesorka, vajarka
25. Dr Dragana Dulić,
profesorka BU
