Kako dodaje, zbog tehničkih uslova nisu mogle biti
objavljene u istom trenutku sve primedbe na tekst ovog dokumenta koje su
upućene tokom javne rasprave, tako da će danas, sem sugestija EK, javnosti biti
dostupni i predlozi pristigli od Radio-televizije Srbije. Milićevićeva dodaje
da su sugestije EK i RTS jedine koje dosad nisi bile objavljene.
Kako se navodi u nezavisnom ekspertskom mišljenju Sandre
Bašić Hrvatin iz Evropske komisije na Nacrt strategije u koji je Danas imao
uvid, najveća slabost postojećeg Nacrta medijske strategije jeste što su
određene stavke previše opšte definisane i neusaglašene sa opisom mehanizama
njihove primene. Bašić Hrvatin navodi i da je Nacrt strategije prvi dokument
koji jasno definiše javni interes u medijskom sektoru i dodaje da EK podržava
regulisanje oblasti subvencionisanja medija kako bi se sprečilo njihovo
prikriveno finansiranje.
Ove „primedbe“ na 30 strana, koje do danas nisu bile javno
objavljene, uglavnom se odnose na podsećanje na evropske standarde i dokumente,
navođenje stavki iz Nacrta strategije i komentara i sugestija na njih.
Sagovornici Danasa, predstavnici medijske stručne javnosti, ocenjuju da je
pozivanje državne sekretarke Milićević na primedbe EK na Nacrt strategije „samo
spinovanje javnosti“.
U mišljenju se navodi da će ideja o totalnom povlačenju
države iz medijskog vlasništva očekivano izazvati veliki broj kritika i
primedbi tokom javne rasprave. Što se tiče regionalnih, lokalnih i medija na
jezicima nacionalnih manjina, ekspertkinja EK navodi da taj deo teksta nije
dovoljno preciziran. Naime, s jedne strane, naglašava se legitimno pravo
građana na informisanje na lokalnom i regionalnom nivou, dok, s druge strane,
nije navedeno kako ta prava osigurati kada lokalni mediji budu privatizovani.
„Ako se privatizacija pokaže kao neuspešna, moraju se obezbediti mehanizmi za
obezbeđivanje potreba za informisanjem“, navodi se u njenom mišljenju.
Podsetimo, novinarska udruženja, čiji su predstavnici
učestvovali u pisanju Nacrta medijske strategije, izrazila su zabrinutost
prošle nedelje što nemaju zvanične informacije od nadležnog ministarstva u vezi
sa strategijom, kao i zbog toga što postoji mogućnost da Vlada usvoji potpuno
novi tekst strategije od onog koji su oni pripremili. Takođe, jedna od primedbi
je bila i ta što na sajtu Ministarstva nisu bile objavljene sve primedbe na
ovaj tekst pristigle tokom javne rasprave.
Milićevićeva je, odgovarajući na ovakve navode, istakla da
„Nacrt strategije nije Sveto pismo“, kao i da je pravo Ministarstva da li će
postojeći Nacrt iskoristiti u celosti ili njegove pojedine delove prilikom
pisanja konačnog teksta strategije. Ona je rekla i da su pristigle primedbe EK
na 30 strana na tekst Nacrt od 22 strane i da je obaveza države da tekst
strategije prilagodi evropskim standardima.
B. Cvejić
