Naime,
izvesni B. M. koji je u nedelju izazvao incident u naselju Belvil, kada su
napadnuti fudbaleri Partizana Princ Tejgo i Dominik Adija, „drakonski“ je
kažnjen sa 8.000 dinara za nasilničko ponašanje. Iako se u medijima spekulisalo
da su igrači srpskog šampiona vređani na rasnoj osnovi i da je jedan od njih
čak i fizički napadnut (hvatanje za gušu), u saopštenju suda kojim se obrazlaže
ovakva odluka između ostalog se navodi da „incident nije bio klupski ili
rasistički motivisan i da je do sukoba došlo zbog nesporazuma u komunikaciji sa
jednom gošćom“.
E
sad, postavlja se pitanje kako će i ko obeštetiti Afrikance ako se dosete da se
pozovu na duševni, ili čak fizički bol pretrpljen u incidentu. Nije isključeno
da dnevni list Danas po već ustaljenoj praksi da plaća za druge, u ime
pomenutog B. M. obešteti i Adiju i Tejga.
Ipak,
jasno je da su mnogobrojni političari, stranke i sudovi u svojoj kvaziborbi
protiv huliganizma na sportskim borilištima propustili da se pozabave problemom
napada na same sportiste, i to van sportskih objekata. Upravo smo zato navikli
da „mladi i nervozni ljudi“ često šamaraju, ćuškaju i lupaju čvrge najčešće
fudbalerima, ali i drugim sportistima.
Međutim,
za razliku od Srbije gde su u već uveliko korumpiranom pravosuđu mnogo
značajnije stranačke, porodične, kumovske, kafanske i druge veze od iskrene
borbe za pravdu, UEFA i FIFA funkcionišu po nešto drugačijim sistemima, pa je
pitanje trenutka kada će se Srbija i njeni klubovi „odstraniti“ iz međunarodnih
takmičenja.
