Srbija nije preduzela gotovo nikakve mere da adekvatno adresira prava i potrebe civilnih žrtava rata iz proteklih ratova i njihovih porodica. Zbog manjkavosti definicije civilne žrtve, najveći broj žrtava nije prepoznat u okviru postojećeg zakona. Prava rezervisana za civilne žrtve isključivo imaju oblik materijalne podrške, nedovoljne za današnje uslove života. Istovremeno ne postoje nikakve druge usluge socijalne zaštite – rehabilitativne, psihološke, integrativne ili inkluzivne prirode, koje bi bile specifično namenjene ovoj kategoriji ugroženih građana.
Diskriminisanost i položaj žrtava rata sporedno je pitanje i u procesu pravne i institucionalne reforme u sklopu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, izuzev u uskoj oblasti krivičnih suđenja za ratne zločine. I pored toga, Srbiji predstoji usklađivanje sa propisima EU o kompenzaciji, podršci i zaštiti žrtava težih krivičnih dela. Radi se o uspostavljanju efikasnog mehanizma usluga koje moraju biti dostupne žrtvi, a takvim mehanizmom bi svakako morale biti obuhvaćene i žrtve zločina počinjenih tokom rata.
Izveštaj FHP-a daje kratak pregled postojećeg sistema u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava, nastoji da konstatuje njegove ključne nedostatke i identifikuje preporuke za njegovu izmenu i poboljšanje.
Predstavljanje izveštaja
Fonda za humanitarno pravo (FHP)
Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.
