EN
Međunarodni dan prava javnosti da zna ustanovljen je 2002. godine. Ove godine se u Srbiji obeležava u atmosferi gušenja prava, sloboda i otežanog pristupa informacijama.
To je zajednički zaključak sa konferencije “Budućnost slobode informacija” koja je održana u Beogradu u organizaciji „Partnera Srbije“.
Ana Toskić Cvetinović posebno je istakla da se u više od 20 godina primene ovog zakona u našoj zemlji mogu izdvojiti dva perioda – prvih 10 godina u toku kojih su se uspostavljali standardi, kada su javni i civilni sektor radili zajedno na unapređenju ove oblasti, i poslednjih 10 godina koje je obeležilo nazadovanje, zloupotrebe propisa od strane organa vlasti i zatvaranje institucija.
Ona je rekla da civilni sektor i dalje ovu oblast prepoznaje kao prioritet, kao i da su organizacije civilnog društva otvorene za informacije o svom radu i delovanju, ali da odgovornost za uspostavljanje efektivnih standarda otvorenosti leži na institucijama.
Iako više puta pozivano, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nije se odazvalo na poziv da učestvuje na konferenciji.
Kristina Obrenović, istraživačica u Partnerima Srbija, istakla je da ovakvo postupanje Ministarstva predstavlja ilustrativan primer ponašanja izvršne vlasti, te da samo potvrđuje nalaze istraživanja Partnera Srbija da je politička volja glavni uzrok zatvaranja institucija i kršenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Ona je dodala da u praksi Vlada ne odgovara na zahteve, da je prisutna zloupotreba prava na pristup informacijama od javnog značaja, prolaze meseci i godine i pitanje je da li će dobijene informacije biti relevantne.
Kontinuirano ćutanje na zahteve novinara
Slavoljupka Pavlović, v.d. pomoćnica generalnog sekretara Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, istakla je da žalbe koje prima Poverenik pokazuju da je trend ćutanja uprave na zahteve za slobodan pristup koje šalju novinari kontinuiran, i da je veći broj odbijenih njihovih zahteva u odnosu na sve ostale grupe građana.
Dodala je da je stav institucije Poverenika da novinarski zahtevi i novinarske žalbe moraju imati apsolutni prioritet, jer novinari pišu u interesu javnosti.
Jelena Vučković, izborni član Visokog saveta sudstva, nadovezala se na zloupotrebe prava na pristup informacijama od javnog značaja.
„Advokati su se setili da postoje neke praznine u zakonu i to koriste. Organi se zatrpavaju zahtevima, izjavljuju se žalbe povereniku, onda se pokreće spor pred Upravnim sudom i za to se angažuju advokati koji imaju svoje troškove“, pojasnila je Vučković.
Da li će se do informacija o aerodromu ikada doći?
Nemanja Nenadić, programski direktor organizacija Transparentnost Srbija, osvrnuo se na sve informacije koje u poslednjih godinu dana nismo saznali, jer institucije zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja. Kao najzatvoreniju instituciju naveo je Vladu Republike Srbije, koja uvek traži da podnosioci zahteva preciziraju zahtev, čak i kada je zahtev potpuno precizan, da bi potom odbili da dostave informacije.
„Drugostepeni mehanizmi za ostvarivanje ovog prava takođe ne daju rezultate“, rekao je Nenadić i istakao da organizacija Transparentnost Srbija više od četiri godine vodi spor pred Upravnim sudom kako bi došli do informacija o koncesiji Beogradskog aerodroma, i da je pitanje da li će do ovih informacija ikada doći.
Izvor: N1
