Pre 23 godine ubijen je Milan Pantić, svake sledeće godine ubijena je sloboda

Pomenom na Gradskom groblju u Jagodini i polaganjem venaca ispred biste novinaru Milanu Pantiću, danas je obeležena 23 godinišnjica od njegovog ubistva. Odavanju počasti prvi put je prisustvovao ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić. I ova godišnjica dočekana je bez imena nalagodavca i počinioca ovog gnusnog zločina.

Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić rekao je da mu nije svejedno što je prvi ministar, koji posle 23 godine dolazi ovim povodom u Jagodinu i da mu je želja da iskaže pijetet  prema brutalno ubijenom novinaru.

„Nama je pravda potrebna i verujem da ćemo konačno u razumnom vremenskom roku dočekati ispunjenje i prava i pravde. To je potrebno ne samo porodici, već čitavom društvu, svakom od nas pojedinačno, čitavoj našoj zemlji. Tragična sudbina Milana Pantića nažalost nije jedina kada govorimo o novinarskoj profesiji. Veliki broj novinara stradao je posebno tokom ratova za jugoslovensko nasleđe a nekoliko njih nažalost i u mirnodopskim okolnostima. Stoga nam je potrebno da očuvamo sećanje na njih, na njihov profesionalizam, na njihovo rodoljublje. I da ispunimo ono što je naša obaveza danas, a to je da dosegnemo pravo i pravdu“, naglasio je Ristić.

Predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević istakao je da je svake godine na ovaj dan dramatično u Jagodini, jer nemamo odgovor na pitanje ko je naložio i ko je ubio Milana Pantića.

„Pre 23 godine ubijen je Milan Pantić, svake sledeće godine ubijena je sloboda i ubijeno je pravo profesionalca da rade svoj posao“, naglasio je Rakočević

On je ponovio da se istina zna, da su policija i inspektor Dragan Kecman uradili odličan posao, a da je sada red na tužilaštvu.

„Sada je na redu Tužilaštvo za organizovani kriminal koje pod hitno mora, treba i može da na osnovu onoga što je policija do sada odradila podigne optužnicu. I da ovaj slučaj koji je toliko dramatično važan za našu slobodu, za našu pravdu za istinu u našoj zemlji privede kraju. Prošle su 23 godine i to je nepropustivo za zemlju za koju kažemo da ima demokratije, da policija radi svoj posao, da sudovi rade svoj posao,“ rekao je Rakočević.

On je istakao da „ćemo raditi za tu pravdu i da ćemo se susresti sa čovekom i sa onima koji su mu rekli da počini strašni zločin u Jagodini“.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić podsetio je da je bilo više pokušaja da Tužilaštvo za organizovani kriminal preuzme ovaj slučaj, ali dan posle oslobađajuće presude za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije stigla je vest da je slučaj vraćen tužilaštvu u Jagodini. Iako to, po njegovim rečima, simbolično znači pranje ruku od ovog slučaja, današnje prisustvo ministra Dejana Ristića će  uticati da ovaj slučaj ne izgubi nacionalni značaj. On je podstio i da Milan Pantić nije jedini novinar koji je ubijen, a čije ubistvo još uvek nije rešeno.

„Na Kosovu i Metohiji imamo 17 slučajeva, ubijene radnike u zgradi RTS-a, u ratovima 90-ih nekoliko desetina novinara. Zaista bilo bi izuzetno važno da se dovrši memorijalni spomenik u RTS-u. To je pitanje poštovanja i brige društva o novinarstvu koje je danas možda ugroženije nego 90-ih godina.“

Milan Babović, zamenik glavnog urednika Novosti takođe je podsetio da ova novinska kuća godinama insistira da se predmet prebaci u Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal.

„Ne prihvatamo proceduralne floskule da ga nije ubila organizovana kriminalna grupa, zato što je to jedan od razloga zbog kojeg bi se to tužilaštvo bavilo ovim slučajem. Milana Pantića svakako nije ubio neki manijak, umobolnik, slobodni strelac, tako da kažem, već ga je ubila struktura kojoj je narodski rečeno  „stao na žulj“ hrabro i bekompromisno pišući o zloupotrebama za vreme privatizacije pivare i cementare u Jagodini“, rako je Babović.

U Jagodini je danas uručena i nagrada za novinarsku hrabrost „Milan Pantić“ novinarki RTS-a Slađani Zarić. Primajući nagradu, ona je istakla da svih ovih godina pokušava da ispriča jednu priču, koja se tiče naše istorije. Istakla je da, iako su to ratne priče, njeni filmovi se doživljavaju kao antiratni.

„Mislim da ratne priče sa Košara zaista pokazuju šta u jednom ratu može da se desi i da svako ko pogleda taj film poželi da rata više ne bude“, rekla je Zarić.

Dodala je da u javnosti neki postavljaju pitanje zašto radi za srpsku stranu. Odgovara,   očekivala je, da u suočavanju sa istorijskim zločinima svi treba da krenemo od sebe.

„To se na žalost nije desilo“, dodala je Zarić

Izvor: UNS