EN
Savet za štampu (u saradnji sa osnivačima – UNS, NUNS, Asocijacija medija i Lokal pres) predstavio je Predlog izmena Kodeksa novinara Srbije na kojem je radio par meseci i pozvao sve zainteresovane da u toku javne rasprave koja će trajati do 7. maja upute dodatne predloge izmena na [email protected].
U središtu novog Kodeksa naveden je interes javnosti za potpunim, blagovremenim i istinitim informisanjem, koji je iznad svih drugih interesa. U kontekstu ovog Kodeksa, javni interes podrazumeva objavljivanje svih važnih informacija koje su građanima od pomoći pri formiranju suda/mišljenja o pojavama i događajima.
Članica Saveta za štampu Tamara Skrozza je navela da je Kodeks novinara usvojen 2006. godine i da se u međuvremenu u medijima desilo dosta toga za njegovu izmenu poput novih tehnologija i razvoja interneta koji su otvorili nove etičke dileme. Ona je ukazala da se sada javljaju medijske hajke sa političkim ciljem, da se izveštava sa sahrana, kao i da je pojava rialitija spustio lestvicu u izveštavanju.
Skrozza je navela da su kod nas počele da se događaju stvari koje se nisu događale na drugim mestima. Prema njenim rečima novi Kodeks bi trebalo da bude kraći, oštriji i jasniji od postojećeg.
Profesorka komunikologije Snježana Milivojević je ukazala da se trudimo da novinarska profesija opstane u vreme proizvođača sadržaja i da je ovo pokušaj da profesionalci odgovore novom vremenu.
“U nekim zemljama Kodeksi postoje 100 godina, neke vrednosti važe, ali se prilagođavaju okolnostima”, istakla je Milivojević dodajući da je u nekim zemljama odvojen etički od profesionalnog, ali da su članovi Radne grupe odlučili da se kod nas spoje u jedan. Prema njenim rečima Kodeks predstavlja “kanon novinarstva”.
Prema njenim rečima poglavlju istinosti je dat veći značaj nego do sada jer je činjenica sve više ugrožena.
U odeljku nepristrasnost jasnije je ukazano na nezavisnost medija od koorporativnih interesa. Do sada je ukazivano samo na politički interes.
Kod poglavlja odgovorni Milivojević je navela da je temeljno promenjena jer se često spominje samo sloboda izražavanja. Prema njenim rečima sada je jasno naveden pojam odgovornosti prema javnosti i šta je javni interes.
Kod dela o zaštiti privatnosti fokus je na definisanju šta je javna ličnost, i da li one uživaju niži nivo privatnosti.
Među izmenama su odredbe o upotrebi veštačke inteligencije, moderiranju komentara, zaštiti privatnosti i dostojanstva ljudi o kojima se piše, odnos prema izvorima i drugo.
Nevena Martinović, članica Radne grupe Saveta za štampu, navela je da je definisan i deo o veštačkoj inteligenciji. Prema njenim rečima ona je dozvoljena pod uslov da se navede da je korišćena i u kojim delovima.
“ Mnoge svetske redakcije koriste veštačku inteligenciju i ovim smo hteli da osnažimo i naše redakcije al ii da ih usmerimo šta je dozvoljeno”.
Kodeks donose kao etički standard profesionalnog postupanja novinara i dužnost novinara je da sledi profesionalne i etičke principe sadržane u Kodeksu i da se suprotstavi pritiscima da te principe prekrši. Kodeks kao takav preporučuje solidarnost sa kolegama kada su ugroženi standardi profesionalnog postupanja i sloboda govora.
Tekst predloga možete pogledati u dokumentu PREDLOG IZMENA KODEKSA.
Primedbe i predloge možete poslati na: [email protected].
