Predlog Zakona o registru agenata stranog uticaja: Represija protiv nevladinog sektora ili skretanje pažnje javnosti?

Pokret socijalista, stranka Aleksandra Vulina, podnela je Skupštini Srbije predlog Zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja, koji bi uređivao rad nevladinog sektora.

Tim predlogom, po ugledu na Rusiju, predviđa se kontrola finansiranja organizacija civilnog društva i na osnovu toga, formiranje posebnog registra koji bi vodilo Ministarstvo pravde, a u kom bi sve NVO koje se većinski finansiraju iz inostranstva bile označene kao „agenti stranog uticaja“.

Ukoliko bi ovako opasan i represivan zakon bio izglasan, smatraju sagovornici Danasa, nevladine organizacije, mahom kritički orijentisane prema vlasti, bile bi izložene stalnim proverama i još većim pritiscima države.

– Ovaj predlog predstavlja nastavak pritisaka na sve one koji kritikuju postupke vlasti. Trenutno je vlast suočena sa velikim pritiskom ogromnog broja građana koji pozivaju na odgovornost zbog nedavne tragedije i ona želi da donošenjem jednog veoma represivnog zakona uguši tu kritiku, ciljajući pre svega na organizacije civilnog društva. One su posebno na meti jer argumentovano kritikuju postupke vlasti, kaže za Danas Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

U predlogu zakona navedeno je da se „agentima“ smatraju „sva udruženja i neprofitne organizacije koje u pretežnom delu finansiraju ili na drugi način pomažu druge države, njihovi organi, međunarodne i strane organizacije, strani državljani ili registrovane nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva”.

“Pod finansiranjem u pretežnom delu, podrazumeva se da je u poslednjih godinu dana, udruženje ili neprofitna organizacija od subjekata pobrojanih u stavu 1.ovog člana, primila (prihodovala) više od polovine ukupnih sredstava”, napominje se.

Iz teksta predloga može se videti da će način finansiranja biti zapravo osnovni i jedini kriterijum za ocenjivanje da li će se neko nevladino udruženje ili organizacija naći u registru stranih agenata, što će biti osnov da se nadalje nadgleda, proverava i bude pod stalnom pretnjom države i njenih represivnih organa.

Sa druge strane, izjednačavanje izvora finansiranja iz inostranstva sa „izdajom”, odnosno radom za interes neke tuđe zemlje a na štetu svoje, nije ništa novo i iako bez osnova, odavno ustaljena retorika nosilaca vlasti.

– To se uklapa u sada već stari narativ vlasti da strane sile, pre svega zapadne države preko nevladinog sektora pokušavaju da uruše ustavno uređenje i poredak i da sruše državu za račun svojih interesa. Paradoksalno je to što je predlagač tog zakona, Aleksandar Vulin, upravo prototip stranog uticaja u Srbiji, pre svega ruskog, s obzirom da je dobio odlikovanje od ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) i ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR RF), napominje Petrović.

Sagovornik dodaje da za ovakvim zakonom neka nikakve potrebe, jer je rad organizacija civilnog društva već dovoljno transparentan.

– Sve NVO se obavezno registruju u APR-u, imaju Statut, podnose finansijske izveštaje, postoje instrumenti za njihov finansijksi nadzor. A postoje i oni drugi, ukoliko se osnovano sumnja da neko jeste instrument uticaja stranih država, tu su Bezbednosno informativna agencija i policija. Dakle, država već ima zakonom definisane instrumente da sprečava strani uticaj, ističe Petrović.

Naglašava da se u ovom slučaju ipak radi o nameri da se „po svaku cenu uguši kritika upućena vlasti”.

– Usvajanje ovakvog zakona svakako bi u potpunosti ugrozilo evropske integracije i definitivno bi dodatno antagonizovalo sadašnji stav vlasti i zapadne zemlje. Upravo iz tih razloga, sličan predlog nije prošao u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Zato mislim da ni ovde neće biti usvojen, mada sa ovom vlašću nikad niste načisto, posebno u trenutku kada je pod velikim unutrašnjim pritiskom, zbog čega može da donese neke veoma, za nju neracionalne odluke, zaključuje Petrović.

Sličnog mišljenja je i Sonja Tošković iz Beogradskog centra za ljudska prava, koja kaže da, koliko god da ovakav predlog deluje opasno, a sa druge strane očekivano, ne očekuje da će doći u skupštinsku proceduru.

Čini mi se da je ovo dodatno zamajavanje javnosti, odnosno probni balon i pokušaj da se skrene pažnja civilnog društva od gorućih tema koje svi pratimo i živimo poslednjih više meseci ili godina, navodi sagovornica Danasa.

Ona podseća da ovakva inicijativa nije prvi put pokrenuta.

– Sličan pokušaj smo imali jedan takav pokušaj pre sedam ili osam godina, doduše u formi uredbe koja bi uređivala rad nevladinog sektora. Primera radi, u Mađarskoj je Orban, malo posle migrantske krize, doneo zakon koji je zapravo zabranio mnogim NVO da se bave pružanjem različitih vrasta podrške i pravne pomoći izbeglicama, ali su uprkos tome sve te organizacuije opstale i rade i danas. Zato mislim da je preuranjeno govoriti o posledicama nečega što se možda neće ni naći na dnevnom redu Skupštine, smatra Tošković.

Evidentno je, naglašava ona, da je to stav jedne političke stranke.

– Ipak, s obzirom da nam je trenutno predsednik Vučić u Briselu, gde se sastaje sa novom evropskom administracijom, te da se zvanično Srbija i dalje nalazi na putu evropskih integracija, mislim da nikako neće proći nešto što je u potpunoj suprotnosti od evropskih vrednosti i onoga što je u našim pregovaračkim poglavljima. Čak je i zvaničan stav Milorada Dodika bio da se od sličnog zakona u Republici Srpskoj odustane, kako se ne bi ugrozio put integracija u EU. A sasvim je sigurno da nijedna zemlja članica EU nema pravni akt koji na ovakav način reguliše rad nevladinog sektora, jasna je Tošković.

Međutim, za nevladine organizacije koje iole ozbiljno rade svoj posao, a što znači da neretko imaju kritički stav prema vlasti i pojavama u društvu koje zavise od nje, gotovo je nemoguća misija da dođu do budžetskog novca.

– Finansiranje iz budžeta je minimalno ili ga nema uopšte, a sumnjam da će se to u nekoj skorijoj budućnosti menjati, napominje Tošković.

Razlog je taj što je, od kada je sistem projektnog finansiranja uveden u Srbiji, on u startu prerastao u svoju suprotnost.

Umesto finansiranja javnog interesa, on je postao vrlo uspešan mehanizam prelivanja novca građana u privatne džepove različitih fiktivnih, fantomskih a povezanih organizacija i udruženja, bez iskustva i transparentnosti u radu, bez kanala komunikacije, i što je najavažnije, bez odrađenih projekata za koje navodno taj novac dobijaju.

Zajedničko im je da su svi podržavaoci i produžena ruka aktuelne vlasti.

Onima koji ne pripadaju ovoj grupi i ne ostaje ništa drugo osim da finansijska sredstva obezbeđuju kroz strane konkurse i projekte.

– Od ovog predloga zakona, koji ponavljam nije nov, mnogo je strašnije ono što se već odavno inače dešava, to su stalni pritisci, pretnje, nadzori, slanje inspekcija i slično, iako je naš rad, kao i način finansiranja potpuno transparentan i javan, kaže Sonja Tošković.

Ona zaključuje da je najveći apsurd to da su, ukoliko se pogledaju različite investicije, donacije, fondovi poput Svetsake banke ili MMF-a, zapravo država Srbija i njena Vlada najveći strani plaćenik u zemlji, „koje niko ne može da prestigne i banalno je da za to optužuje druge“.

Izvor: Danas