EN
Od početka 2019. pa skoro do kraja 2021. godine Osnovno javno tužilaštvo evidentiralo je 4 krivična dela ugrožavanje sigurnosti i jedno krivično delo proganjanje novinara.
Međutim, bez obzira na relativno dug period, nijedan od tih slučajeva nije istražen do kraja, pa zato nema ni optužnice ni suđenja.
U svim postupcima je u toku preduzimanje istražnih radnji pa još nisu donete javnotužilačke odluke – kažu u OJT.
Više javno tužilaštvo u Nišu u pomenutom periodu nije evidentiralo nijedno krivično delo koje se povezuje sa novinarima, a podaci NUNS-a, koji se poziva na Republičko javno tužilaštvo, pokazuju da je situacija slična širom Srbije.
Marija Babić, pravnica ovog udruženja, kaže da je od početka 2019. do novembra 2021. formirano 186 predmeta povezanih sa pretnjama i napadima na novinare u Srbiji. Od toga je presudama ili oportunitetom okončano njih 28, dok su u čak 72 slučaja donate odluke o odbačaju.
U 23 slučaja donete su presude, od toga 21 osuđujuća presuda, a u 2 slučaja su oslobađajuće presude. U 5 slučajeva je primenjen oportunitet, odnosno odlaganje krivičnog gonjenja. U 72 slučaja doneta je odluka o odbačaju krivične prijave ili je doneta službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka. NUNS je u svojoj Bazi napada i pritisaka u 2019. godini zabeležio 27 vebalnih napada i 11 fizičkih napada. U 2020. godine je zabeležio 50 verbalnih napada, 32 fizička napada, 14 napada na imovinu i 1 pretnju imovini. Dok je do kraja novembra 2021. godine zabeležio 34 verbalna napada, 4 fizička napada i 2 napada na imovinu. U našoj bazi beležimo i različite vrste pritisaka na novinare, kojih je u 2019. zabeleženo 80, u 2020. zabeleženo 92, a do kraja novembra 2021. godine 73 – kaže Babićeva.
Jedan od onih koji čekaju pravdu i razrešenje slučajeva koje je prijavljivao jeste i Predrag Blagojević, osnivač i nekadašnji glavni i odgovorni urednik Južnih vesti.
On još ne zna ko ga je snimao 2017. u centru Niša. Predmet je u tužilaštvu i istraga traje, dok se u drugim predmetima preinačuju kazne kako bi oni koji su priznali pretnje platili manje.
Razlog za ovakvo stanje, Blagojević vidi u mešanju politike i pravosuđa.
U situaciji u kojoj o imenovanju ili smeni nekog sudije ili tužioca suštinski odlučuje jedna politička partija, potrebno je mnogo ličnog integriteta i hrabrosti da nosioci pravosudnih funkcija rade po svojoj savesti i suprotno onome što Partija očekuje. U kontekstu toga su fascinantna fleksibilnost i kreativnost koju u slučaju pretnji novinarima pokazuju pojedini tužioci i sudije – kaže Blagojević.
Najilustrativniji primer koliko je pravda u “novinarskim” slučajevima spora pokazuje i presuda za ubistvo osnivača i urednika Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruvije na koju se čekalo 22 godine. Ipak, ni ona nije končana jer se čeka odluka Apelacionog suda.
Za Babićevu iz NUNS-a to je pokazatelj neefikasnost institucija i stvara još veće nepoverenje u pravosudne organe.
