Nemački
investitori nisu učestvovali u velikoj meri u privatizaciji naših preduzeća,
ali je sve izraženiji interes za ostvarivanje strateških partnerstava, što
predstavlja dodatni impuls prethodno realizovanim velikim kupovinama, poput
onih koje ostvarile nemačke kompanije „Henkel“ ili „Štada“, ukazuju u Agenciji
za privatizaciju. Podsećanja radi, najveća nemačka ulaganja u našoj zemlji bile
su investicije kompanije „Štade“, odnosno kupovina vršačkog „Hemofarma“, zatim
trgovinska investicija „Metro keš end keri“, kupovina „Merime“ iz Kruševca od
strane „Henkela“ ali i dolazak „Knaufa“, „Leonija“, „Meser Tehnogasa“,
Drekslmajera i nemačkog proizvođača čarapa „Falkea“. Nemačke investicije u
procesu privatizacije bile su skromne kada se uporede sa ulaganjima drugih
zemalja pa tako podaci Agencije za privatizaciju ukazuju da je od 2002. godine
kupljeno jedanaest preduzeća za ukupno 3,32 miliona evra. Ugovorena vrednost
investicija s nemačkim kupcima bila je 7,62 miliona evra, dok je samo kod jedne
firme „PKS-Lateksa“ iz Čačka ugovoren socijalni program u vrednosti od 1,2
miliona evra. Po najvećoj prodajnoj ceni od 1,64 miliona evra prodata je
fabrika opruga „Gibnjara“ iz Kraljeva nemačkoj firmi Styria Federn GmbH, slede
zatim prodaja fabrike „IMT – fabrika opreme i pribora“ iz Novog Bečeja kupcu
Concern Tractor Plants Deutschland Holding po prodajnoj ceni od 662.000 evra u
februaru 2009. godine i „Tehnogasa“ iz Beograda čiji je novi vlasnik postao
Messer Group za 327.000 evra. U grupi nemačkih investitora koji su došli na
tržište Srbije kupovinom preduzeća u procesu privatizacije našla se i firma
Trade Point Textil Gmbh koja je za 250.000 evra kupila preduzeće za proizvodnju
konfekcije i tkanina „Javor“ iz Ivanjice, kao i firma Hlc Chemie Trade GmbH
koja je za svega 80.000 evra kupila hemijsku industriju „PKS-Lateks“ iz Čačka.
Nemci su procenili da je dobro ulagati i u srpsku drvnu industriju pa su 2005.
kupili ŠIK Kučevo u stečaju po cni od svega 21.000 evra, a kupac tog preduzeća
bila je nemačka firma Manfred Hartman GmbH kao i u tekstil pa su dodatno pored
„Javora“ kupili i akcionarsko društvo „8. mart“ iz Beograda (proizvodnja
pletenih i kukičanih čarapa) čiji je novi vlasnik postala firma Euro Conect AG
nakon isplate cene za kapital od 100.000 evra. Tri srpske firme u procesu
privatizacije – preduzeće za poljoprivredu „Bajša“ iz Bačke Topole,
„Novogradnja“ iz Sjenice i „Ukras“ iz Bele Palanke otišla su u ruke nemačkim
pojedinačnim investitorima, odnosno fizičkim licima. Kada je reč o nemačkim
investicijama realizovanim u skorije vreme ne treba zaboraviti – dolazak
najvećeg nemačkog proizvođača čarapa „Falkea“ u Leskovac i nemačke kompanije
„Leoni“, prozvođača kablova za automobile u grad Prokuplje. „Leoni“ je u
Prokuplju otvorio fabriku, a planirana ulaganja su više od 15 miliona evra.
„Leoni“ je firma koja drži 70 svetskog tržišta kablova za automobile, ima 80
proizvodnih pogona širom sveta i zapošljava 52 hiljade radnika, a prošle godine
je ostvarila promet od oko tri milijarde evra. Kompanija „Falke“ je najveći nemački
proizvođač čarapa, plan joj je da izgradi nove pogone na delu placa fabrika
„Leteks“ i „Inkol“ kao i da renovira pogon fabrike „Zele Veljković“ u Leskovcu.
Prema najavama u ovoj fabrici trebalo bi da bude zaposleno oko 600 radnika.
Jedina za sada identifikovana ‘problematična’ privatizacija u Srbiji jeste
pokušaj nemačkog medijskog giganta Vac da kupi „Večernje novosti“. Kompanije iz
Nemačke su, procene su Privredne komore Srbije, u Srbiji od 2000. do kraja
prošle decenije, investirale u razne privredne i druge projekte oko 1,5
milijardi evra. Nemačke investicije, obavljene uglavnom u industrijskom delu
privrede su veoma značajne, prema rečima stručnjaka PKS, za transfer znanja,
povećanje izvoza i otvaranje novih radnih mesta u našoj zemlji.
