EN
Niz negativnih trendova u oblasti funkcionisanja demokratije u Srbiji nastavljen je tokom 2023. godine, a osim starih, pojavile su se i novi problemi poput migracije birača koji ozbiljno dovode u pitanje već narušen legitimitet izbornog procesa, rečeno je tokom konferencije „Osnove na prvom mestu: Stanje demokratije i borba protiv korupcije u Srbiji“, u organizaciji Centra savremene politike (CSP).
Programski direktor Centra savremene politike, Nikola Burazer, izjavio je da je politička kriza u Srbiji duboka i da ne postoje naznake da će u skorije vreme doći do poboljšanja.
“Legitimitet prošlogodišnjih izbora je doveden u pitanje, parlament ne vrši adekvatno svoje funkcije, a država je pojačala svoju kontrolu nad medijima. Došlo je i do dalje političke polarizacije, a atmosfera u kojoj rade civilno društvo i slobodni mediji postala je još opasnija”, rekao je Burazer.
Govoreći o pritiscima vlasti na organizacije civilnog društva, Burazer je istakao da je tokom izveštajnog perioda intenzivirana decenijska propaganda o stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima.
“To što najviši državni zvaničnici crtaju šeme u kojima se organizacije civilnog društva i pojedinci predstavljaju kao deo zavere protiv Srbije i njenih građana zabrinjavajuća je poruka”, rekao je Burazer.
Izveštaj “Stanje demokratije u 2023” navodi da je takođe nastavljen trend urušavanja medijskih sloboda u Srbiji. Zabeležen je značajan porast napada na novinare i drugi najveći broj napada još od 2008. godine.
“Regulatorno telo za elekronske medije je odlukama o dodeli nacionalnih frekvencija potvrdilo ocene o političkoj pristrasnosti. Novi medijski zakoni legalizovali mogućnost vlasništva Telekoma Srbija nad medijima, što može dodatno negativno uticati na medijsko tržište. U dominantnim medijima postoji ozbiljan nedostatak pluralizma i favorizovanje vlasti tokom izbornog procesa”, navodi izveštaj “Stanje demokratije u Srbiji 2023”.
Vanredna profesorka na Fakultetu političkih nauka, Aleksandra Krstić, ocenila je da postoji konstantna tendencija da građani Srbije ostanu neinformisani, jer su mediji u potpunosti zarobljeni i polarizovani.
Ona je podsetila da je Srbija ove godine pala na 98. mesto u indeksu Reportera bez granica, a da je 2014. godine bila na 54 mestu.
“Mi u Srbiji ne možemo da govorimo o slobodi medija, već samo o slobodnom padu medijskih sloboda”, dodala je Krstić.
Izvor: N1
