EN– Informacija je danas postala kompleksna
multimedijalna stvar, koja se više ne kopira, već klonira i tako se dešava da
imamo originale originala– istakao je Jerić.
Tipski autorski ugovori u
elektronskoj formi ili Creative Commons (CC) licence predviđaju deobu autorskih
prava sa drugim korisnicima interneta i
mogućnost korištenja autorskog dela ( tekstovi, filmovi, fotografije,
muzika…), koji su obeleženi CC licencama uz određene, unapred definisane
uslove. Pored navođenja autora dela, potrebno je da se rad deli pod istim
uslovima koje je odredio autor. Ono što je zajedničko sa tradicionalnim
kopirajtom jeste dogovor sa autorom dela za njegovo korišćenje u komercijalne svrhe.
Nevenka Antić koja se bavi
digitalnim pravom i prevođenjem i prilagođavanjem CC licenci domaćem
zakonodavstvu, istakla je da one donose još veće slobode u korišćenju autorskog
dela. Cilj licenci, kojih inače ima šest, je legalna razmena a autorski ugovor
preuzima se sa interneta ( http:/creativecommons.org/licenses).
Ivan Jelić iz Fondacije za slobodni
softver objasnio je da slobodni softver nije isto što i besplatni, što je
problem koji se u engleskom jeziku javlja sa značenjem riječi free. Korištenje,
proučavanje, deoba i unapređivanje slobodnog softvera je cilj kojem se teži.
Dragan Satarić iz Wikimedije Srbije
predstavio je princip rada najveće svetske i srpske enciklopedije – Wikipedije,
koja u celom svetu ima preko osam miliona članaka na preko 250 jezika. Istakao
je da ona nije referentna i da ne zastupa činjenicu da treba da postoji istina.
Na Wikipediji se tačno zna ko je šta napisao, ko dopisao. Jednu knjigu koja ima
i štampano izdanje, moguće je postaviti u njenom elektronskom obliku na Wikipediju,
dopisivati je i slobodno koristiti.
Creative Commons Srbija proslaviće
pet godina postojanja 15. decembra u Tribinskoj Sali Doma omladine. Isti dan će
biti lansirane Creative Commons licence koje će istovremeno biti dostupne na http:/creativecommons.org/international/rs.
Lidija Franulović
