Slobodan Ikonić je i u ovom tekstu priznao da je intervju sa Goranom Petrovićem, „zbog elementarne pristojnosti“ i „vulgarnosti“, bio selektivno kraćen. Dakle, Danas i njegov novinar, neosnovano okvalifikovan narkomanom koji je pisao po nalogu vojnih službi, nisu bili pod autorovom zaštitom, selekcija je bila rezervisana za neke druge.
Prošlog petka, u tekstu „Operacija Kaktus“, Politika je objavila i sledeće: „Najavu da će biti tuženi zbog prenošenja problematičnih kvalifikacija na račun kolege, u NIN-u su primili sa žaljenjem. Jedan od autora spornog intervjua, Slobodan Ikonić, kaže da je posredi nesporazum; razgovor je bio komplikovan i težak i nisam uspeo dovoljno da se ogradim i zaštitim kolegu. Bio je to propust, a ne zla namera i ja se izvinjavam kolegi (Vuku Cvijiću, prim. M.P) zbog nespretnosti – kaže Ikonić“.
Za nedelju dana, ova samokritičnost je potpuno iščilila. Izgleda da je Tamo Gde Treba odlučeno da se ovaj trenutak slabosti i iskrenosti zaboravi. Može li se u ovom tekstu iz Politike prepoznati autor uvodnika „Moj lažljivi Petroviću“ u NIN-u? Teško.
Nije Danas „ishitreno“ reagovao. To je još jedna NIN-ova laž. Ostajemo pri svemu što smo napisali u tekstu objavljenom pre dve nedelje. Ništa nismo povukli.
Nije se „povređeni“ Danas „javno mirio s delegacijama liberalnih-demokrata i dragim svojim Petrovićem“, jer nismo u sukobu sa njima, već sa neistinama plasiranim u NIN-u. Objavili smo samo – što nije ništa više od rutine – da nas je posetio profesor Nikola Samardžić, izražavajući tako podršku nezavisnoj uređivačkoj politici Danasa i suprotstavljanje svim oblicima pritisaka i obmana – makar dolazili i iz njegove partije, kao i pismo Gorana Petrovića, u kome je javno preuzeo odgovornost za objavljeni intervju.
Sve ostalo su podmetanja koja nisu vredna ozbiljnog komentara i verbalna pirotehnika kojom bi da se sakrije beda ovakvog novinarstva.
Redakcija