ENAli, pozicija iz koje to rade novinari bitno se razlikuje od pozicije ostalih. Uprošteno, novinar je dužan da u javnom interesu traga i za informacijama koje neko (a obično vlast) iz ovih ili onih razloga želi da sakrije.
Otuda je bilo koji oblik mešanja vlasti, kompanija ili javnog sektora u način na koji novinari rade svoj posao naročito osetljiv i može se tumačiti kao izraz želje da se uredi osetljiva oblast prikupljanja i objavljivanja informacija. Time se stvaraju uslovi da neko drugi, a ne novinari i novinarske asocijacije, nalaže šta treba objaviti, a šta treba prećutati, šta zaista jeste u javnom interesu, a šta nije.
Iz istih razloga je potpuno razumljivo što su pojedini novinari i mediji, kao i poverenik za informacija od javnog značaja Rodoljub Šabić, oštro reagovali na Nacrt preporuka za izveštavanje medija o medicini, dokument koji je, kako se čini, rađen pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja. Čule su se primedbe o „naredbodavnom tonu” u preporuci, kao i primedbe na stav da novina treba obavezno da navede izvor za informaciju koju objavljuje.
Sadržaj preporuke svakako može da bude izmenjen, pogotovo ako se zna da je dokument okarakterisan kao nacrt. Ali, ovde nije reč samo o sadržaju, nego pre svega o proceduri i redosledu poteza. Jer, stvari koje se tiču profesionalnog novinarskog kodeksa mogu da uređuju isključivo novinarske i medijske asocijacije. Tu ima mesta za konsultacije sa vlašću i predstavnicima drugih esnafa, ali nikako nema mesta za njihovo pokroviteljstvo.
Trebalo je, dakle, da bude obrnuto – da novinarska udruženja, ukoliko ocene da je to potrebno, donesu neke preporuke (ili poseban kodeks) za izveštavanje o zdravstvu i da se u tom poslu konsultuju sa lekarima, Ministarstvom zdravlja i svim drugim koji mogu biti od pomoći. Udruženja jesu bila obaveštena da se radi na preporuci i imala su svoje primedbe, ali se nisu blagovremeno setila da ona preuzmu ceo posao ili da, ukoliko smatraju da preporuke nisu uopšte potrebne, javno ukažu da se neko bavi poslom za koji nije nadležan. I to nije dobro.
NUNS je juče pozvao Ministarstvo zdravlja i radnu grupu koja je radila preporuke da što pre zakažu novu debatu kako bi se tekst izmenio. Ali, nova debata, sama po sebi, nije dovoljna. Potrebno je da udruženja novinara takav dokument prihvate kao svoj i da počnu da se staraju o njegovoj pripremi jer za tako nešto ne mogu da budu nadležna ni ministarstva ni druga esnafska udruženja.
Već pomenuta radna grupa sastavljena je od uglednih novinara i njene dobre namere ne treba dovoditi u sumnju. Ovde je, zapravo, reč o pogrešnom razumevanju uloge novinara i nadležnosti koju, u odnosu na društvo i javni interes, oni i njihove asocijacije treba da imaju.
Dragan Janjić
