Preporuke za podršku dobrobiti i mentalnog zdravlja novinara

Najvažnije preporuke:

1. Davanje na značaju temi o doborobiti novinara i doprinos kulturnoj promeni 

Novinari su odavno naučeni da budu odvojeni od događaja o kojima izveštavaju i budu bezlični posmatrači sa „debelom kožom“ i adrenalinskom izdržljivošću. Industrija bi trebalo da prizna da sve to ima svoju cenu i da prizna da novinari često doživljavaju fizičke i emocionalne reakcije na rad i uslove rada– najčešće stres, anksioznost i izgaranje. Sve to negativno utiče na dobrobit novinara, mentalno i fizičko stanje, zadovoljstvo poslom i učinak. Podaci širom sveta pokazuju da novinari često moraju sami da se nose sa negativnim efektima posla, i da traženje i dobijanje ove vrste podrške tek treba da se normalizuje u novinarskoj industriji.

• Treba priznati da se novinari suočavaju sa nizom profesionalnih opasnosti u njihovom poslu koje često negativno utiču na njihovo blagostanje, a to uključuje mnoge aspekte svakodnevnog rada, od stalnog pritiska da se ispoštuju rokovi do toga da se radi dugo i da imaju neredovno radno vreme, suočeni su sa nesigurnim uslovima rada i zlostavljanjem (na mreži) i tako dalje.
• Potrebno je priznanje da novinari ne treba sami da se suočavaju sa ovim izazovima i njihovim posledicama.
• Potreba je podrška kulturološkoj promeni udruživanjem zajedničkih napora i nastojanjem da se normalizuju ovakve diskusije, kao i razvijanje i sprovođenje odgovarajuće podrške sistema.

2. Edukacija i treninzi na temu emocionalnog i mentalnog zdravlja

Stres povezan sa poslom može se ublažiti ličnim resursima kao što su emocionalna inteligencija, otpornost i samoefikasnost, što može poboljšati emocionalnu pismenost novinara i omogućiti im da se izbore sa izazovima sa kojima se suočavaju u poslu na zdrav i održiv način. Pismenost o mentalnom zdravlju može omogućiti onima koji rade u industriji da prepoznaju, upravljaju i izdržavaju sebe i druge kada se suoče sa problemima koji mogu dovesti do narušenog mentalnog zdravlja i blagostanja.

• Novinarski edukatori, novinske organizacije, profesionalna udruženja i sindikati treba da ponude obuku u razvoju ličnih resursa za kako bi novinari mogli da se nose sa profesionalnim opasnostima u poslu kako bi im omogućili pozitivnan ishod u tome. Ova obuka se može fokusirati na emocionalnu inteligenciju, otpornost, pažljivost, aktivno slušanje, mentalno zdravstvenu pismenost i tako dalje.
• Menadžeri/supervizori u novinskim organizacijama bi imali koristi od obuke o emocionalnoj pismenosti i mentalnom zdravlju jer bi im omogućila da prepoznaju, razumeju i adekvatno podrže svoje osoblje kada doživljava štetne posledice na radu.
• Dobri primeri uključuju besplatne kurseve o istraživanja samih sebe u digitalnom obliku, resurse mreže Headline o tome kako da upravljate sopstvenim mentalnim zdravljem i podržite druge i program o otpornosti za frilensere Fonda Rory Pack.

3. Kreiranje i isporuka fer i transparentnog sistema podrške u okviru redakcije

Novinari prepoznaju da su se redakcije i novinske organizacije promenile poslednjih nekoliko decenija i idu ka tome da budu više usklađene sa potrebama blagostanja svog osoblja. Međutim, problemi ostaju. Na primer, napori ljudskih resursa da ponude podrška blagostanju se često označavaju kao neprikladni ili nekorisni; vidi se da supervizori nude podršku „prijateljima“ i „favoritima“, a pristup, besplatno savetovanje i terapija je nedosledna među medijskim kućama.

• Novinske organizacije treba da usvoje princip pravednosti, što znači da svako ima jednak i efikasan pristup transparentnom sistemu koji podržava njihovo zdravlje i dobrobit.
• Lideri redakcija treba da budu primer i promovišu sisteme organizacione podrške kako bi ovi bili široko poznati a njihova upotreba institucionalizovana i normalizovana.
• Trebalo bi uspostaviti proaktivne sisteme prijavljivanja kako bi se omogućila prevencija i/ili rano otkrivanje i podrška u prevazilaženju problema koji mogu uticati na dobrobit i mentalno zdravlje novinara.
• Redakcije bi trebalo da imaju osoblje posvećeno praćenju dobrobiti novinara koje je obučeno i potpuno svesno pritisaka sa kojima se novinari suočavaju kako bi mogli da ponude adekvatnu podršku. Predlog je da to ne bude niko od menadžera.
• Mehanizmi podrške treba da budu dostupni svim novinarima, od onih koji su sa stalnim zaposlenjem do frilensera.
• Novinarski sektor može da uči na dobrim primerima iz drugih sličnih industrija. Dobri primeri iz filmske i TV industrije su Mentally Healthy Productions koji daje savete o tome kako zaštititi dobrobit osoblja u svim fazama produkcije, kao i resursi za podršku frlenserima.

4. Osiguranje da su prakse i sistemi dobrobiti dostupni i održivi

U cilju internalizacije i normalizacije brige za svoju i tuđu dobrobit, novinari treba da imaju lako dostupne informacije o raspoloživim resursima, kao i redovne prilike za praktikovanje ove nege.

• Kreirajte i učinite pristupačnim alate za novinare na različitim pozicijama i u različitim oblicima zapošljavanja koji bi im davali informacije o njihovim pravima, obavezama poslodavaca, očekivanjima u pogledu dužnosti brige, kontakte za podršku, mreže i prakse, onlajn i fizički bezbednosne preporuke i tako dalje.
• Redakcije treba da imaju redovne brifinge u vezi individualne i kolektivne kritičke refleksivne prakse. To može pomoći novinarima u vezi izazova na poslu, pomoći im u prepoznavanju i razumevanju sopstvenih pokretača stresa, anksioznosti i izgaranja, ponuditi im podršku menadžmenta i doprineti kolegijalnosti.
• Mreže podrške unutar i između organizacija treba da budu podsticane i promovisane od strane svih zainteresovanih grupa kako bi sistemi socijalne podrške postali resurs u upravljanju dobrobiti novinara.
• Dobra praksa je viđena kod mlade digitalne redakcije u Nemačkoj u kojoj je urednik inicirao redovne nedeljne kolektivne debrifinge na kojima novinari razgovaraju o temama sa kojima se suočavaju u poslu i time dobijaju emocionalno olakšanje i podršku svojih kolega i koleginica. Takođe, neformalna mrežaza podršku iz Velike Britanije NewsBreak ima neformalne onlajn četove gde se novinari mogu uključiti.

5. Izgradite i pridružite se koalicijama kako biste podržali rešenja zasnovana na činjenicama

Ostaje još puno posla na pokretanju pitanja o dobrobiti i mentalnom stanju novinara na dnevnom redu, kao i kreiranje i sprovođenje odgovarajuće podrške sistema. Mnogi akteri rade na tome i zajedničkim trudom mogu doprimeti uspostavljanju održivih rešenja za ovaj problem. Potrebni su nam istraživači koji će identifikovati i dati kontekst i obim tema na kojima treba raditi.

• Uspostaviti koalicije od zaiteresovanih strana koje će putem znanja i stručne ekspertize doprineti stvaranju ishoda koji su isplativi i zasnovani na dokazima.
• Razmotrite open source istraživačke centre i materijale, tako da se znanje može široko primeniti i doprineti razvoju isplativih sistema podrške.
• Istražite odnose između sindikata, preduzeća i političkih institucija i tela u obezbeđivanju sredstava za razvoj i sprovođenje resursa za podršku dobrobiti, posebno ako se odnose na frilensere i one čiji poslodavci još ne nude adekvatnu podrška za blagostanje novinara.
• Postoji mnogo primera robusnih istraživanja koji dokazuju obim i niz izazova koji utiču na dobrobit novinara, uključujući UNESCO-ov The Chilling, koji pruža međunarodni pogled na efekte onlajn zlostavljanja na novinarke i skoro objavljeni Taking Care report, koji dokumentuje teme o mentalnom zdravlju i dobrobiti među medijskim radnicima. European Federation of Journalists i UNESCO su primeri organizacija koje aktivno rade na izgradnji koalicija među istraživačima, profesionalnim organizacijama i institucijama koje treba da implementiraju resurse od koristi za zdravlje i dobrobit novinara.

Za pitanja, komentare I sugestije uvezi ove teme kontaktirajte vođu projekta dr Maju Simunjak ([email protected]).