ENIznerviran činjenicom da posle dobre klope ne može malo da odrema, jedan kolega prozvao je „Velikog brata“ – „Veliki trandža“, što je aklamacijom prihvaćeno
Spavanje je tokom dana strogo zabranjeno, pa je zato ostava, koja se nalazi tik do ispovedaonice, gotovo opustošena.
Dugo najavljivani rijaliti-šou „Veliki brat“ danas kreće punom parom! Zagonetni domaćin primiće u „svoj dom“ dvanaestoro takmičara, čiji će zadatak biti da u kući provedu celih sto dana. Oni će se boriti za naklonost publike, simpatije ostalih ukućana, ali pre i iznad svega – 100.000 evra keša!
Kao uvertiru za ovaj „istorijski“ spektakl, jedanaestoro novinara provelo je 24 časa u kući „Velikog brata“ i hrabro se suočilo sa zadacima koje im je domaćin postavljao. O pravilima koja nas očekuju u kući, ekipu Pressa i još deset medijskih kuća iz Srbije, obavestila su „tri vesela Holanđanina“, ekipa iz firme „Edemol“, koja je stvorila „Velikog brata“. Na samom početku, zabranjeno nam je da unosimo mobilne telefone, novac, olovke, knjige, odnosno sve što bi nas povezalo sa spoljnim svetom.
Po ulasku u kuću, novinare su obradovali slatkiši i grickalice kojima nas je častio „Veliki brat“. Kao deca koja su prošla kroz teška vremena, novinarska elita prionula je na slatke poklone, pa jela, jela, jela…, dok im se nije smučilo, pa se „izvalili“ na (udobnu) sivu garnituru u dnevnoj sobi. Ali, „Braca“ je izgleda znao u kom grmu leži zec, pa je njegova prva naredba glasila: vožnja sobnog bicikla – 60 kilometara za dva sata?! Kolega kojeg je bolelo uvo (zaista, pa mu je čak dozvoljeno da unese „brufen“), iznerviran činjenicom da posle dobre klope ne može da malo odrema, prozvao je „Brata“ – „Veliki trandža“, što je aklamacijom prihvaćeno.
Ono što privlači pažnju svakako su intenzivne boje, koje preovlađuju u celoj kući. Novinari su saglasno konstatovali da su boje iritirajuće, a neko je prokomentarisao:
– Ko odavde izađe čitav, taj nije normalan!
Tople vode gotovo da nije bilo ni za lek, ali nije ni bila potrebna, jer se niko nije tuširao. „Veliki brat“ se zbog toga našalio, pa nas je u gluvo doba pozvao da se svučemo i okupamo u bazenu koji se nalazi u dvorištu, što nam, naravno, nije palo na pamet. Tokom boravka kod „domaćina“, čiji je glas mutirao od visokog ženskog do dubokog muškog, novinarski tim obavljao je sve kućne aktivnosti. Spremali smo doručak, obilan ručak, prali sudove i izbacivali smeće. A kad se „Veliki brat“ rasrdi, sledi – ispovedaonica. Neki su se tamo, zbog „dugog“ jezika, zaglavljivali i po dva sata, a Press je dobio zadatak „zbližavanja“ sa Pinkom Montenegro. Pošto smo uspešno obavili zadatak, „Veliki trandža“ častio nas je crvenim vinom.
Budući da su se novinari požalili da im je dosadno bez muzike, „Veliki“ sa našalio, pa nam je zadao da uz „moravac“, disko muziku, tvist i valcer plešemo na podijumu u dvorištu. U pauzi, još veselije – „Ćihu, ćihu, ćihu-hu“ i neizbežni vozić. A bilo je i trbušnog plesa. Spavanje je tokom dana strogo zabranjeno, pa je zato ostava, koja se nalazi tik do ispovedaonice, gotovo opustošena.
Pošto ekipa „Velikog brata“ radi punom parom pripremajući večerašnju premijeru, dešavalo se da se „bratac“ oglasi i zamoli nas da ignorišemo pojedine zvuke, koji su dolazili sa svih strana. Što umornim poslenicima sedme sile uopšte nije palo teško. Neki su kunjali, neki vodili polemiku o Ceci i „spektakularnom“ mokrenju estradne umetnice Zlate Petrović, pričali o astrologiji i Antalu… sve dok nije došlo vreme za nominacije. Trebalo je javno reći koga bi trebalo izbacili iz kuće. Teška srca svako je rekao za koga glasa, uz obavezno navođenje razloga za to. A pošto smo se, izgleda, i „Velikom bratu“ i narodu popeli na glavu svojim „odama“ o „hroničnom umoru izazvanom stresnim novinarskim poslom“, domaćin se smilovao i oglasio se rečima: – Dragi ukućani, možete na spavanje!
Oduševljenje predstavnika sedme sile teško je opisati, pa su svi u roku od nekoliko minuta bili u krevetu. „Veliki“ je isključio svetla, ali ne i kamere koje su nam celu noć „drndale“ nad glavama. A da ni san ne bude sasvim miran, potrudio se „Braca“, najavom: – Za kaznu, jer ste bili neposlušni, ustaćete rano.
I zaista (negde pre prvih petlova, po slobodnoj proceni), probudio nas je pesmom od koje smo „navukli“ fobiju. Iz moćnih zvučnika začulo se „Ćihu, ćihu, ćihu-hu“…
Uz prvu jutarnju kafu, sumirajući utiske, u jednom smo se saglasili: „Ko izdrži sto dana u ovoj kući, il’ je lud, il’ je car!“
N. Nikolić
