Presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije početkom decembra

Prvi je juče pred sudskim većem u postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije, novinara i izdavača listova Dnevni telegraf i Evropljanin, govorio Milan Radonjić, nekadašnji načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti (RDB), koga Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti da je organizovao ubistvo. On je u svojoj završnoj reči kazao da apsolutno ne prihvata optužnicu te da je posmatra „kao pravno pokriće za sve medijske i politikantske napade“ na njega i firmu u kojoj je radio.

Sudskom veću je rekao da ne očekuje da mu bilo ko veruje pa ni oni:

„Apsolutno očekujem od svih da se sve ono što sam govorio proveri i da se shodno tim proverama donese odluka pa kakva bude“.

Kao „nestvarnu činjenicu“ istakao je to što se, prema njegovim rečima, navodi iz svedočenja Milorada Ulemeka Legije ni na koji način nisu proveravali. Da su rađene bar elementarne provere, dodao je, sudije bi shvatile „da to nema veze sa životom“. Kazao je i da se nikada u životu nije čuo sa Miroslavom Kurakom, nekadašnjim pripadnikom rezervnog sastava Jedinice za specijalne operacije (JSO), koga Tužilaštvo tereti da je izvršio ubistvo.

Prema njegovim rečima, sve mere u vezi sa praćenjem Ćuruvije zavedene su u skladu sa zakonom. Dodao je da nikada nijedan nalog nije izdao usmeno bez „pismenog pokrića“:

„Nijedan nalog nisam izdao suprotno proceduri i pravilima Službe“.

Rekao je da u završnoj reči neće da priča o medijima, o Komisiji (za istraživanje ubistava novinara), niti o sebi. Zatim je istakao da se trudio da radi ono zbog čega Služba i postoji – da zaštiti interese države i građana, a da je sada došao u situaciju da se brani:

„A znam da nisam zlikovac“.

Naveo je da ispada da je pojedincima važnije da okrive pripadnike RDB-a, nego da utvrde istinu – ko je ubio Slavka Ćuruviju. Kako je rekao, ne zna zašto se pravda i dodao da kada bi se sagledala vremena delovanja Tužilaštva videlo bi se da je ono delovalo kampanjski sa „ne željom za razrešenjem, nego željom za okrivljenjem“.

„Svaku reč koju sam sam ovde izgovorio je čista istina. Mislite šta hoćete“, kazao je Radonjić.

Nakon njega na red da kaže svoju završnu reč došao je Ratko Romić, bivši operativac RDB-a. On se tereti da je zajedno sa Kurakom učestvovao u izvršenju ubistva. Na početku je istakao da je optužnica montirana i da nije kriv. Tužilaštvo, ponovio je više puta, nije dokazalo navode i istinitost optužnice.

„Pričao je mnogo, a nije rekao ništa“, kazao je Romić o završnoj reči tužioca Milenka Mandića.

Dodao je da je doveden u situaciju da se brani od neistina i izmišljotina i da dokazuje svoju nevinost. Prema njegovim rečima, Radonjić mu nikad nije izdao nalog koji je nezakonit pa ni da „ubije Ćuruviju“.

„Ni sa Kurakom, ni bez njega sa Radonjićem nisam dogovarao izvršenje bilo kog krivičnog dela pa ni ubistva Slavka Ćuruvije“, naveo je Romić i takve navode ocenio kao „netačne, neistinite i krajnje zlonamerne prema RDB-u“.

Osvrnuo se na to što je Tužilaštvo u optužnici navelo da je Ćuruvija ubijen zato što je bio novinar, a da je motiv ubistva ograničavanje slobode medija.

Kako je rekao, Ćuruvija u vreme ubistva nije izdavao nijedne novine pa prema tome nije mogao biti novinar, urednik niti vlasnik medija koji ne postoji te da preko nepostojećih medija nije moguće ograničavati slobodu medija i izražavanja.

Jedan deo završne reči posvetio je belom golfu, vozilu s kojim su prema optužnici Kurak i on došli na mesto zločina. Smatra da nijedan navod iz optužnice u vezi belog golfa tužilac nije dokazao. Za te navode je rekao da su „manipulativne i neistinite izmišljotine“ tužioca.

Kazao je da mu nije jasno na osnovu čega je tužilac odredio njega za saizvršioca, a Kuraka za izvršioca ubistva:

„Tužilac niti je dokazao da je Kurak izvršilac, niti da sam ja na bilo koji način involviran u izvršenje ovog krivičnog dela“.

Na samom kraju završne reči kazao je da je od strane kojekakvih portala, fondacija, Verana Matića (predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara) izvršeno manipulisanje činjenicama kako bi se stvorila lažna slika na temu istine i da se od ovog sudskog veća očekuje da donese samo i isključivo osuđujuću presudu.

Suđenje se nastavlja 2. decembra kada se očekuje izricanje presude. Reč je o ponovljenom postupku koji traje od oktobra 2020. tokom kog su ročišta neretko odlagana.

Inače, prekjuče je svoju završnu reč imao prvookrivljeni – bivši načelnik RDB-a Radomir Marković u kojoj je rekao da ne postoje dokazi da je učestvovao u Ćuruvijinom ubistvu. Za razliku od ove trojice okrivljenih, završnu reč neće izneti trećeokrivljeni Miroslav Kurak s obzirom da je u bekstvu.

Oslobađajuće presude za okrivljene od Suda su već zatražili njihovi advokati u svojim završnim rečima. Pre toga je, u julu, zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić zatražio da se svi okrivljeni maksimalno kazne. Odnosno, da se na zatvorsku kaznu u trajanju od po 40 godina osude Marković kao podstrekač, Radonjić kao organizator, a Romić i Kurak kao neposredni izvršioci ubistva.

Podsetimo, Ćuruvija je ubijen u Svetogorskoj ulici u Beogradu 11. aprila 1999, a suđenje okrivljenima za njegovo ubistvo počelo je tek 16 godina kasnije. Iako je u aprilu 2019. doneta prvostepena presuda kojom su bivši funkcioneri državne bezbednosti Marković i Radonjić osuđeni na po 30 godina, a Romić i Kurak na po 20 godina zatvora Apelacioni sud ukinuo je presudu i postupak vratio na početak. Apelacija je tako odlučila jer je, kako su obrazložili, optužnica prekoračena jer je bez jasnog objašnjenja uvedeno novo i nepoznato lice kao neposredni izvršilac likvidacije. Tako je prvostepenom presudom Sud kao neposrednog izvršioca ubistva označio N.N. lice umesto Romića i Kuraka koje je Tužilaštvo teretilo kao neposredne izvršioce.