Zaposleni u “Pančevcu” su u upravo izašlom broju lista, obavestili javnost da će se žaliti OEBS-u i podneti tužbu Sudu u Strazburu zbog kršenja medijskih sloboda. Odluku da se to učini doneo je šestočlani Krizni štab zaposlnih, formiran posle odluke Skupštine opštine Pančevo da ne poštuje sporazum predstavnika “Pančevca” sa ranijom opštinskom vladom, po kojem novine neće dobijati ni dinara iz budžeta, a zauzvrat opština će se odrećI prava da imenuje četri od sedam članova Upravnog odbora ove firme. Novinari tvrde da činjenica što ovaj sporazum nikada nije pismeno potvrđen nema važnosti, jer je dve godine funkcionisao i ima isto pravno dejstvo kao da je stavljen na papir. Kako je “Politika” već pisala, većina odbornika opštinskog parlamenta je ipak odlučila, na zasedanju održanog krajem decembra, da uzme sve što joj garantuju status osnivača, mada će “Pančevac” i dalje ostati bez dotacija.
Novinari ovaj gest smatraju “restauracjom stranačkog uticaja” i to samo nekoliko meseci pre konca aprila 2005. godine, kada zakonski opština viće neće moćI biti osnivač lista. Ta zakonska odredba je još jedan razlog, kaže Zoran Spremo, jedan od najstarijih novinara u “Pančevcu”, da se obrate međunarodnim institucijama, jer, izvesno je, do tog roka, “Pančevac” ne može biti privatizovan, jer ima status javnog preduzeća, a ona se još ne privatizuju, a gledano zakonski od 1.maja ove godine mogao bi biti brisan iz registra preduzeća, jer ne bi smeo zadržati sadašnji status. Opština ne može “Pančevcu” ni vratiti status koji je imao pre transformacije u javno preduzeće, jer zakon više ne poznaju društvenu svojinu, a on je upravo to bio. Sastanci sa predsednikom opštine i prvim čovekom opštinskog veća samostalnih sindikata poslužili su da se oni upoznaju sa problemom, i ništa više.
-Tražili smo pomoć od Dragana Kojadinovića, resornog republičkog ministra, nekoliko puta, ali do njega nije moguće doći. Naravno, ovo nije problem samo “Pančevca”. Od 22 lista koji su članovi “Lokal presa”, 11 izdaju firme koje imaju status javnih preduzeća, a oni sa “državnim osnivačima”, kaže zakon, od 1. maja neće moći da postoje, ali se ne mogu ni privatizaovati. Sve da neko odmah i dozvoli privatizaciju javnih preduzeća u oblasti informisanja, to ne bi bilo moguće. Poslednja procena vrednosti “Pančevca” rađena je još 1998. godine i nije moguće nju uneti u aukcijski prospekt, a nikakvih drugačijih informacija i upustava od države nemamo. Otud nikoga ne treba da čudi osetljivost zaposlenih i njihova rešenost da se i zbog toga obrate međunarodnim institucijama, kaže Edvard Jukić, direktor “Pančevca”.
Miodrag Šašić
