Širom Evrope novinari se suočavaju sa digitalnim bojnim poljem gde se zastrašivanje i dezinformacije prepliću kako bi ućutkale one koji kritikuju. Ono što počinje kao izolovana pretnja ili kleveta često otkriva koordinisanu kampanju koja iskorišćava viralnost društvenih medija
„Oduvek sam bio duboko posvećen novinarstvu, verujući u njegovu moć da otkrije istinu i promoviše pravdu. Pa ipak, od jednog lažnog videa koji se široko deli na mreži, pretnje meni i mojoj porodici eskalirale su daleko izvan digitalnog domena. Nikada nisam zamišljao da će me moja posvećenost ovim principima naterati da se plašim za svoj život i bezbednost svojih voljenih u sopstvenoj zemlji”, reči su Dinka Gruhonjića, univerzitetskog profesora i programskog direktora Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), kojim se otvara studija Evropske federacije novinara (EFJ) „Okončanje ćutanja o onlajn uznemiravanju novinara”.
Istraživanje čija je autorka novinarka Elodi Vijal, obavljeno u 44 evropske države, pokazuje da problem onlajn uznemiravanja novinara nije vezan samo za ove prostore — na isti ili sličan način način prepoznat je u čitavoj Evropi.
Nalazi UNESKO iz 2022. godine pokazali su da je 73 odsto novinarki doživelo onlajn nasilje u vezi sa svojim poslom. Istraživanje EFJ pokazuje da je problem i dalje ogroman – čak 87 odsto ispitanih prijavilo je da su u najvećem broju slučajeva žene u njihovim organizacijama bile mete napada.
Njih 17 odsto je pomenulo napade na rodne manjine. Rasističke napade prijavila je polovina ispitanika.
Veštački generisane fotografije nagih novinarki
Veoma su različiti oblici zlostavljanja, a najrašireniji su govor mržnje, koji je doživelo čak četiri petine ispitanih (82 odsto) i uvrede (78 odsto). Šokantno je koliko je prijavljeno pretnji silovanjem – u čak 40 odsto slučajeva, prema podacima iz istraživanja EFJ.
I tu se oblici rodno zasnovanog nasilja ne završavaju. Sve je raširenije deljenje lažnih fotografija nagih novinarki generisanih veštačkom inteligencijom, sa sve njihovim brojevima telefona u Telegram grupama… kako bi ih muškarci kontaktirali radi seksualnih usluga.
Uprkos tome što sve više novinara govori o uznemiravanju kojem su izloženi, problem ostaje to što se ono uglavnom ne prijavljuje, što se normalizuje. Dok 60 odsto EFJ ispitanika govori o porastu onlajn napada, 40 odsto je reklo da se incidenti normalizuju i nedovoljno prijavljuju, i često se posmatraju kao „deo posla”.
„Nove taktike, poput lažnog predstavljanja, imitacije i drugih zlonamernih sadržaja generisanih veštačkom inteligencijom, brzo se šire i dodatno utiču na sposobnost novinara da obavljaju svoj posao“, kaže se u istraživanju.
Autorka Elodi Vijal ističe da onlajn nasilje neretko dovodi do drugih oblika nasilja i pritisaka van interneta, naglašavajući potrebu za hitnim reagovanjem kako bi se sprečila eskalacija”, saopštio je EFJ.
Pretnje smrću, targetiranje i kampanje blaćenja novinara Dinka Gruhonjića, EFJ ističe kao „jedan od slučajeva koji ilustruju kontinuirano uznemiravanje novinara u Srbiji”, posebno naglašavajući i pretnje i kampanje blaćenja protiv Ane Lalić Hegediš, novinarke i izvršne direktorke Nezavisnog društva novinara Vojvodine.
„Ovo je manje-više jedan od prosečnih dana u mom životu u poslednjih nekoliko godina“, kaže Ana, opisujući poruku koju je dobila: „K…, bićeš zaklana“”, stoji u izveštaju.
„Dinkova i Anina iskustva su ogledalo šireg fenomena. U sve 44 evropske zemlje novinari se suočavaju sa digitalnim bojnim poljem gde se zastrašivanje i dezinformacije prepliću kako bi ućutkale one koji kritikuju. Ono što počinje kao izolovana pretnja ili kleveta često otkriva koordinisanu kampanju koja iskorišćava viralnost društvenih medija”, podvlači izveštaj.
Lažno predstavljanje
Kada je reč o taktikama i novim trendovima u uznemiravanju novinara, izveštaj navodi da je u Srbiji 41 odsto novinara onlajn nasilje doživelo od strane onih koji se lažno predstavljaju.
„Uprkos niskoj efikasnosti, verujemo da je neophodno prijaviti svaki slučaj pretnji i pritiska na novinare, bez izuzetka“, istakla je Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Ona je istakla da su slučajevi koji uključuju međunarodnu saradnju i saradnju sa velikim tehnološkim kompanijama najteži za rešavanje.
U izveštaju se kao dobar primer medijskog menadžmenta koji koristi bezbednosne protokole ističe redakcija KRIK-a.
Podvlači da je „istraživački medij u Srbiji stvorio preventivni sistem izveštavanja koji nove i često mlade novinare upoznaje sa napadima sa kojima bi se mogli suočiti.
„Uvek posvećujemo deo intervjua razgovoru o potencijalnim pretnjama i bezbednosnim rizicima bilo koje vrste sa kojima bi se mogli suočiti dok rade za nas. Dajemo najdrastičnije primere, pa smo zbog toga izgubili nekoliko dobrih kandidata za novinare“, objasnila je Milica Vojinović, urednica društvenih medija u KRIK-u.
Maja Sever, predsednica EFJ, kaže da studija pokazuje koliko je ova pretnja raširena i opasna.
„Zato pročitajte izjave kolega koji se svakodnevno suočavaju sa ovim napadima. Ovo se ne dešava u virtuelnom svetu gde, kada zatvorite laptop, sve jednostavno nestane. Preti se stvarnim osobama, čiji su život, bezbednost i dostojanstvo ugroženi. Moramo biti solidarni kako bismo podržali i zaštitili novinare od posledica onlajn uznemiravanja, kako na ličnom tako i na profesionalnom planu“, podvukla je Sever.
„Novinarke i oni iz manjinskih grupa najviše su na meti, suočeni sa sistematskim kampanjama rodno i rasno zasnovanog zlostavljanja koje kolege primoravaju na autocenzuru, povlačenje sa društvenih mreža ili čak napuštanje novinarstva. Zaštita onih koji su najugroženiji znači odbranu slobode medija i obezbeđivanje da se svi glasovi čuju bez straha“, smatra Elena Tarifa, predsednica EFJ grupe eksperata za rodnu ravnopravnost i različitost (GENDEG).
EFJ zaključuje da iako mehanizmi zaštite postoje u većini evropskih zemalja, oni se i dalje slabo primenjuju od strane vlasti, velikih tehnoloških platformi i medijskih kuća. Izveštaj poziva na zajedničko rešavanje ovog fenomena. EFJ ističe da ovo – nije lični problem, već sistemski profesionalni rizik.
Izvor:Cenzolovka
