EN
Draganu Marinoviću, uredniku lokalnog portala „Rešetka“, u gradu Leskovcu na jugu Srbije, ni na kraju pameti nije bilo da će umesto ručka na koji je u martu otišao – dobiti pretnje smrću zbog priče na kojoj je radio.
Stolu za kojim je sedeo sa suprugom i koleginicom, u restoranu u kom je nameravao da se opusti, prišao je muškarac počevši da ga vređa pred gostima sa kojima je bio. Uvrede su kulminirale u pretnje smrću zbog, kako kaže, priče u o okolnostima pod kojima je preminuo član obezbeđenja predsednika Skupštine grada Leskovca Aleksandra Đurovića, inače funkcionera Socijalističke partije Srbije (SPS).
„Pokušavali smo da razgovaramo sa osobom koja je prišla našem stolu i počela da preti imenom i prezimenom jednog uticajnog političara – čije ime ni tada, ni sada neću pominjati. Ja sam tu osobu pozvao pitavši je zašto nas muškarac koji nam je prišao uznemirava. Čovek koga sam kontaktirao nije uspeo da mi odgovori jer mi je ta osoba otela telefon i napustila restoran. Vratio se posle petnaestak minuta, nastavio sa pretnjama, a mi smo napustili objekat“, priča za Glas Amerike Dragan Marinović, urednik leskovačkog nezavisnog internet medija „Rešetka“.
Naš sagovornik ističe da je to upravo situacija kojoj su učestalo izloženi brojni novinari u lokalnim sredinama u Srbiji.
On je, kako kaže, tri puta bio na meti ozbiljnih pretnji i zastrašivanja.
„Može svako da ti priđe, opali ti dva tri šamara, preti i prođe nekažnjeno – dok si u društvu prijatelja ili porodice. Nakon kolumne koju sam napisao pod nazivom ‘I šta ćemo sad?’ angažovali su se policija i tužilaštvo koji su mi sugerisali kako bi trebalo da dođem do njih da bih dao izjavu o slučaju“, priča Marinović.
Međutim, odluka koju je doneo naš sagovornik bila je da ne sarađuje, jer kako navodi, nema poverenje u tamošnje institucije za primenu zakona.
„Nije prvi put da doživljavam pretnje i napade, kao i brojne moje kolege na lokalu – a sve se završava tako što napadači budu oslobođeni. Ne ustanovi se ko je počinilac, vodi se istraga protiv nepoznatih osoba. Koliko pamtim, samo jedan slučaj napada na novinare u Leskovcu dobio je sudski epilog, svi ostali su prošli nekažnjeno. A bilo ih je mnoštvo“, ističe Marinović.
Njegovo ime je, uz urednika časopisa „Drvotehnika“ Dragojla Blagojevića i urednicu “Insajdera” Brankicu Stanković, jednu od najnagrađivanijih i najuticajnijih istraživačkih novinarki Balkana i šire – nedavno uvršteno u registar platforme Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara.
Godinama unazad ljudska prava, sloboda medija i izražavanja važne su kategorije u kojima je Srbija nisko pozicionirana – pokazuju istraživanja i izveštaji eminentnih međunarodnih posmatrača.
Nevladina organizacija Fridom haus je u svoja poslednja tri izveštaja Srbiju svrstavala među nedemokratske zemlje – odnosno kategoriju takozvanih hibridnih režima.
Reporteri bez granica, međunarodna nezavisna organizacija usredsređena na zaštitu medijskih sloboda, u svom izveštaju za 2021. konstatovala je napredak Srbije za 14 mesta i istovremeno istakla da su novinari u Srbiji redovna meta političkih napada, a nadležne institucije ne preduzimaju ništa da to spreče.
Važan pokazatelj trenutog stanja je i baza podataka napada na novinare Nezavisnog udruženja novinara Srbije u kojoj je trenutno notirano 60 napada, pritisaka ili verbalnih pretnji upućenih medijskim poslenicima.
“Mafija obično pošalje poljubac pre nego što zapuca”
Jelena Zorić, istraživačka novinarka širom Srbije poznata po svom sistematičnom i profesionalnom radu, takođe je bila meta pretnji i zastrašivanja.
Višestruko nagrađivana novinarka Balkanske istraživačke mreže (BIRN) i uglednog nedeljnika „Vreme“ poslednja je u nizu medijskih poslednika na koju je vršen pritisak ili je zastrašivao deo javnosti blizak vladajućim strukturama – dok se bavila istraživanjem činjenica koje su ih povezivale sa zloupotrebama i potencijalnim krivičnim delima.
Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije kojoj se sudi po optužbama za trgovinu uticajem, u televizijskoj emisiji medija koji ne krije svoje veze sa aktuelnim režimom Srpske napredne stranke predsednika Srbije Aleksandra Vučića, iznosila je neutemeljene tvrdnje u vezi sa navodnim izvorima priča koje je Jelena Zorić istraživala i okolnostima pod kojima je napustila prethodno radno mesto – pominjući u svemu tome i njenog brata.
Nakon toga Hrkalović je nudila i navodno izvinjenje – opet sa stranica tabloida sličnog pedigrea kao i televizija sa nacionalnom frekvencijom na kojoj je prethodno gostovala.
Zorić, novinarka koja je do tančina pratila i istraživala aferu “Jovanjica”, slučaj koji prate sumnje i navodi o vezama policijske i obaveštajne zajednice sa Predragom Koluvijom – optuženikom kome se u Beogradu sudi za proizvodnju više od tone i po marihuane, našla se na meti pritisaka i pretnji pošto je u nedavnom televizijskom gostovanju izjavila da u slučaju koji je istraživala nema informacija o umešanosti Andreja Vučića – brata aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
“Pominjanje mog brata shvatila sam kao vid pretnje i zastrašivanja”, rekla je ona za Glas Amerike – aludirajući na nedavno medijsko gostovanje optužene bivše visoke policijske funkcionerke Hrkalović.
“Najopasnije su pretnje koje su najteže i dokazive, recimo one ‘umotane u celofan’, ‘kada se mole Bogu za vas’, ‘požele dobro zdravlje vama i vašoj porodici’ ili vam na kućnom pragu ostave morbidnu poruku. Znamo svi za tradicionalni kriminalni običaj da mafija obično pošalje poljubac pre nego što zapuca. Mene je strah i da opišem kako se osećam kada mi prete i šta me najviše pogađa, da ne bih kriminalcima nacrtala šta je potrebno da rade, kako bi uticali na moja osećanja”, priča Jelena Zorić.
Prema njenim rečima, prilikom nekoliko dosadašnjih prijava pretnji i zastrašivanja prva reakcija nadležnih bila je ohrabrujuća i ažurna.
“Mnoge kolege imaju loša iskustva, ali moj prvi susret sa predstavnicima institucija, pošto bih prijavila pretnje, bio je vrlo predusretljiv. Međutim, kako bi interesovanje javnosti za te slučajeve opadalo, tako bi slabile i reakcije nadležnih”, ukazuje novinarka BIRN-a i “Vremena”.
Zato, kako kaže, smatra da nadležni nisu preduzeli sve što što je bilo potrebno u vezi sa njenim slučajem.
“Stekla sam utisak da je potreban izvestan pritisak javnosti da bi institucije reagovale. Ipak, situacija se značajno razlikuje od tužilaštva do tužilaštva. Za četiri prijavljena slučaja pretnji u komunikaciji sam sa četiri različita tužilaštva. Kao najneažurnije pokazalo se Više Javno Tužilaštvo u Beogradu i to Odeljenje za visokotehnološki kriminal, apsurdno, šef tog Odeljenja je tužilac Branko Stamenković koji je ujedno i član radne grupe za bezbednost novinara pri Vladi Srbije. Istovremeno, Više Javno Tužilaštvo u Beogradu pokazuje veliku ažurnost kada, u rokovima od nekoliko dana, ispituje objave u tabloidima ili optužbe, koje takođe javno iznosi bivša državna sekretarka Dijana Hrkalović kada govori da je inspektor za borbu protiv droga Slobodan Milenković, koji je uhapsio Koluviju, zapravo narkodiler”, ukazuje naša sagovornica – napominjući da trenutne okolnosti koje je prate remete njen poslovni i privatni život, kao i živote članova njene porodice.
| Odgovori Ministarstva kulture i informisanja Srbije na upit Glasa Amerike
Ministarstvo kulture i informisanja Srbije odgovorilo je na upit Glasa Amerike u kom je, između ostalog istaknuto da posvećeno radi na jačanju integriteta novinarske profesije i stvaranju okruženja koje pogoduje slobodi izražavanja i slobodi medija.
„U cilju posvećenog, transparentnog rada na unapređenju okruženja za bezbednost novinara Vlada Republike Srbije 2020. godine obrazovala je Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara, čijim sastancima na mesečnom nivou prisustvuju predsednica i potpredsednica Vlade Ana Brnabić i Maja Gojković, kao i predstavnici svih nadležnih institucija. Glavni zadatak Radne grupe je da se podigne efikasnost reagovanja u slučajevima napada na novinare, kao i praćenje radnji preduzetih u cilju zaštite njihove bezbednosti. Pokrenuta je SOS linija za prijavljivanje pretnji i napada na novinare, izrađena je Platforma za evidenciju napada i pritisaka na novinare, a posebno je značajno opšte obavezujuće uputstvo Tužilaštva za hitno postupanje u rešavanju slučajeva napada na novinare. Republički javni tužilac je ovim uputstvom naložio javnim tužilaštvima hitno postupanje po krivičnim prijavama za krivična dela koja su izvršena na štetu lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti javnog informisanja, u vezi sa poslovima koje obavljaju. Javni tužioci su obavezni da u roku od 24 časa, od prijema krivične prijave ili obaveštenja o izvršenom krivičnom delu formiraju predmet i dodele ga u rad obrađivaču predmeta. Obrađivač predmeta ja obavezan da u roku od 48 časova od preuzimanja predmeta preduzme radnje u skladu sa zakonom koje obavezno obuhvataju i pozivanje oštećenog da pristupi u javno tužilaštvo radi davanja dodatnih informacija u vezi sa predmetnim događajem„, navedeno je u odgovoru na pitanje Glasa Amerike.
„Sporazumom o saradnji između Republičkog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova predviđeno je određivanje lica za kontakt i koordinaciju postupanja u predmetima krivičnih dela izvršenih na štetu bezbednosti lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavljaju„, navodi ministarstvo.
Glas Amerike: Šta je potrebno učiniti da bi novinari bili bezbedniji i izloženi manjem pritisku tokom obavljanja svog posla?
Ministarstvo: Sve aktivnosti na kojima su Ministarstvo i Vlada radili u proteklom periodu imale su za cilj da se kreira atmosfera da se svi medijski radnici osećaju sigurno radeći svoj posao. Ministarstvo je u više navrata reagovalo i nedvosmisleno osuđivalo bilo koji oblik ugrožavanja bezbednosti novinara i na taj način ukazivalo svim građanima da je država odlučna i da će preduzeti sve zakonom propisane mere kako bi novinari mogli slobodno raditi i obavljati svoju delatnost u pozitivnoj atmosferi.
Glas Amerike: Kako sprečiti pojedine činioce vlasti (ministre, poslanike, gradonačelnike, direktore javnih preduzeća) da se suzdrže od kreiranja neprijateljske atmosfere prema medijima i medijskim radnicima koji spadaju u korpus nezavisnih izveštača?
Ministarstvo: Apelujemo na sve nosioce funkcija, predstavnike izvršne i zakonodavne vlasti, kao i sve političke i druge aktera da vode računa o tome kako komuniciraju sa medijskim radnicima, kako njihove izjave ne bi bile protumačene kao uticaj na njihov rad. U toj komunikaciji obe strane moraju voditi računa da se ne ugrozi integritet sagovornika. Predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti dužni su da trpe iznošenje kritičkih mišljenja koja se odnose na rezultate njihovog rada, a sa druge strane veoma je važno da i novinari svoj posao obavljaju profesionalno poštujući standarde novinarske profesije. Jednom rečju svi akteri u javnom životu moraju biti svesni svoje uloge i značaja za stvaranje opšte klime u društvu i da na taj način grade njegovu stabilnost kroz svoj rad i delovanje.
Glas Amerike: Da li bi na poseban način, oštrije, trebalo tretirati takve istupe – imajući u vidu da su novinari u Srbiji bili žrtve ubistava i smrtnih slučajeva pod sumnjivim okolnostima (Slavko Ćuruvija, Milan Pantić, Dada Vujasinović), a da su pojedini živeli ili žive sa policijskim obezbeđenjem (Brankica Stanković, Milan Jovanović)?
Ministarstvo: Zakonom o javnom informisanju i medijima jasno je propisana zabrana neposredne i posredne diskriminacije novinara i urednika i da se ne sme ugrožavati slobodan protok informacija putem medija, kao ni uređivačka autonomija medija, a naročito vršenjem pritisaka, pretnjom, odnosno ucenom urednika, novinara ili izvora informacija. Istovremeno, svaki fizički napad na urednika, novinara i druga lica koja učestvuju u prikupljanju i objavljivanju informacija putem medija kažnjava se na osnovu zakona. Ministarstvo kulture i informisanja bezpogovorno reaguje i osuđuje napade na novinare i pri tome apeluje na sve organe koji učestvuju u sprovođenju istražnih radnji da pravovremeno reaguju. Ukazujemo i da je Krivičnim zakonikom Republike Srbije određena krivično-pravna zaštita novinara, u vezi sa poslovima koje obavljaju i određuju se krivična dela koja se mogu pretežno smatrati ka podobna za ugrožavanje bezbednosti navedenih lica. Smatramo da važeće zakonske odredbe pružaju okvir u pružanju zaštite novinarima u obavljanju svog posla. Preduzeti su koraci u pravcu izmena i dopuna Krivičnog zakonika radi potpunije zaštite novinara.
Glas Amerike: Na koji način je u rešavanje tih problema uključeno Ministarstvo kulture i informisanja Srbije? Da li je direktno angažovano?
Ministarstvo: Ministarstvo kulture i informisanja pruža stručnu i administrativno-tehničku potporu Radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara i pruža sve vrste pomoći novinarima iz domena svojih zakonskih nadležnosti. Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara redovno održava sastanke i predlaže i preduzima mere radi efikasne zaštite novinara. Od početka ove godine evidentirano je 52 predmeta koji se eventualno odnose na ugrožavanje bezbednosti novinara, a prema oceni Republičkog javnog tužilaštva pozitivno je što su u svim predmetima preduzete hitne radnje i što je u 48 predmeta eventualni izvršilac identifikovan, dok je od početka 2016. godine, od kada se vode posebne evidencije u ovoj oblasti, nešto više od 60% slučajeva konačno rešeno. Zaštitnik građana predstavio je Platformu za evidenciju napada i pritisaka na novinare. Platforma je izrađena u saradnji sa 10 medijskih i novinarskih udruženja, asocijacija i sindikata koji su se usaglasili o kategorijama i potkategorijama napada i pritisaka na novinare. Planirano je da se Platforma popuni podacima o napadima i pritiscima na predstavnike medija koje imaju različita medijska i novinarska udruženja, kao i da se poveže sa SOS telefonom za prijave napada na novinare. Radna grupa koju je formiralo Ministarstvo pravde, a koja se bavi izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, radi na delimičnim izmenama koje se odnose na krivična dela ugrožavanja bezbednosti novinara. Napominjemo da je u redovnom godišnjem Indeksu slobode medija u svetu (koji je objavljen 2022. godine), a koji su objavili Reporteri bez granica, Republika Srbija zauzela za 14 mesta bolju poziciju od prošlogodišnje i ocenjeno je da Republika Srbija raspolaže pravnim poretkom koji je napredan u domenu medija.
|
Novinari sve ugroženiji u Srbiji
Izveštaj o stanju u medijima rađen za potrebe Saveta Evrope – jedan je od nedavno objavljenih merodavnih pokazatelja okolnosti u kojima žive i rade novinari u Srbiji. Prema podacima iz te publikacije, objavljene u aprilu 2022, Srbija se nalazi u korpusu zemalja sa najviše pretnji novinarima.
“U Srbiji se beleži konstantan porast broja napada, pretnji smrću i klevetničkih kampanja protiv novinara”, izjavio je Džejmi Vajzmen predstavnik Međunarodnog instituta za štampu (IPI)– nevladine organizacije usredređene na promovisanje i zaštitu slobode medija i pospešivanje novinarskih praksi.
U intervjuu Glasu Amerike povodom Svetskog dana slobode medija Vajzmen je ukazao da u tom kontekstu Srbija znatno prednjači u odnosu na druge države obuhvaćene izveštajem rađenim za potrebe Saveta Evrope – čiji je jedan od autora bio i Međunarodni institut za štampu.
„Ako se koristimo tom metrikom, možemo da kažemo da su u Evropi i državama koje prati Savet Evrope srpski novinari u većem riziku od takvih vrsta napada. Naravno, u prošlosti je bilo slučajeva ubistava koji iza sebe ostavljaju zaista tamnu senku. Neuspeh privođenja pravdi ljudi odgovornih za to i ukorenjena nekažnjivost stvaraju sistem u kom vinovnici napada i zastrašivanja imaju osećaj da mogu da se izvuku sa tim – što podstiče nove napade”, upozorava Vajzmen – dodajući da nerešavanje tih slučajeva podstiče neprijateljsko i opasno okruženje za novinare.
Vajzmen je ukazao i da je bilo pokazatelja da se stanje poboljša.
“Uspostavljanjem tela za istragu napada na novinare. Međutim, očigledan je bio manjak poverenja u takve inicijative novinarskih udruženja i novinara. Iako su prvobitno pozdravili osnivanje tih tela, nisu se uverili u njihovu svrsishodnost u slučajevima napada na novinare ili klevetničkih kampanja poput one kojoj je bila izložena Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK). Takođe, izostale su i osude tih opasnih napada. Kada je reč o opasnom izveštavanju tabloidnih medija povezanih sa vladom, nije bilo odlučnih reakcija – i tu se radi o podrivanju poverenja u te inicijative”, zaključuje sagovornik Glasa Amerike konstatujući da je medijsku scenu u Srbiji tokom poslednjih nekoliko godina obeležilo nazadovanje.
Vajzmen, predstavnik organizacije koja je u Srbiji razgovarala sa predstavncima vlasti i medijskih organizacija, kaže da mu je tada delovalo da je bilo prostora za pomak.
“Videli smo tračak političke volje, ali deluje da se javlja preklapanje tumačenja različitih tela o tome koliko temeljno te vrste napada treba istražiti. Naše diskusije su bile iskrene i otvorene. Preuzete su obaveze da se poveća poverenje u rad istražnih tela. Međutim, to je bilo prošle godine. Neke od organizacija su se od tada povukle iz članstva u zajedničkim telima – navodeći kao razloge iskrenost političke volje. Tako da su ta tela oslabljena, a ne ojačana”, zaključio je Vajzmen.
Strategije i planovi kao rešenja?
Tereza Ribeiro, predstavnica za slobodu medija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), uverava da je ključ za poboljšanje stanja u medijskoj sferi Srbije potpuna primena Medijske strategije i Akcionog plana, koje su vlasti Srbije usvojile 2020.
Ribeiro, koja je nedavno boravila u Srbiji i razgovarala sa predstavnicima vlasti, medija i civilnog sektora, ukazala je da je potrebno da Vlada primeni sve ono na šta se obavezala sopstvenom slobodnom voljom.
„Za to je potrebna politička volja i to je jedini način“, rekla je zvaničnica OEBS-a za slobodu medija u intervjuu Glasu Amerike.
“Postoje izazovi i praznine koje treba prevazići. Nastaviću da pratim situaciju kako bi se na terenu ostvarila poboljšanja. Moj cilj je da rezultati budu ostvareni”, odgovor je Tereze Ribeiro na pitanje da li je tokom svog nedavnog boravka u Srbiji stekla utisak da tamošnje vlasti ulažu dovoljno napora u sprečavanje učestalih pretnji i onlajn napada na profesionalne i nezavisne novinare i medije.
“Tokom svoje prve zvanične posete Srbiji osvrnula sam se na nekoliko pitanja koja se odnose na medijske slobode u zemlji – uključujući ostvareni napredak, ali i nedostatke i izazove u vezi sa sprovođenjem nacionalne Medijske strategije i Akcionog plana. Postoji potreba za više delovanja i političke posvećenosti kako bi se stvorilo bezbednije, slobodnije, fukcionalnije medijsko okruženje sa više pluralizma. Pohvalila bih i nekoliko inicijativa vlasti Srbije čija je svrha zaštita fizičke bezbednosti – ali i njihova sigurnost u digitalnoj sferi. Mislim tu na Radnu grupu za bezbednost novinara, kao i pokretanje S.O.S telefonske linije koja bi radila 24 sata dnevno. Međutim, potrebna nam je usaglašenija aktivnost svih organa vlasti i zainteresovanih strana, kao i više političke posvećenosti”, rekla je Ribeiro – uz napomenu da namerava o tome da nastavi dijalog sa vlastima Srbije.
Strah i autocenzura
Dragan Marinović, sagovornik sa početka priče, upozorava da su novinari u Srbiji – a pogotovo oni koji izveštavaju u lokalnim sredinama uplašeni, kao i da u svom poslu često idu linijom manjeg otpora.
“Ugroženi su novinarstvo, sloboda i demokratija u ovoj zemlji i mislim da smo donekle sami za to krivi. Mislim i da je potrebno malo više hrabrosti u poslu koji radimo. Onog trenutka kada prihvatiš novac sa gradskih konkursa – u najvećem broju slučajeva si primoran da balansiraš i tada prestaješ da radiš ovaj posao onako kako bi trebalo da se radi. U korist građana i odbrane javnog interesa, a ne saradnje i zaštite lokalnih političara i moćnika”, kaže Dragan Marinović urednik leskovačkog internet medija “Rešetka” – koji ima jednog zaposlenog i troje honorarnih saradnika, a finansira se donacijama i prodajom reklamnog prostora na svojoj internet stranici.
Portal “Rešetka” jedan je od retkih medija sa juga Srbije čiji izvor sredstava nije konkursno finansiranje iz budžeta lokalnih samouprava.
Osim “Rešetke”, u tu kategoriju spadaju i nezavisni mediji poput “InfoVranjskih” i “Južnih vesti” – koji ugled grade nezavisnim i profesionalnim izveštavanjem.
Njihove, nekada mnogo brojnije kolege i mediji u lokalnim sredinama, su zbog nedostatka sredstava i suočene sa brojnim teškoćama prestale da rade – dok su medijske kuće za koje su izveštavali zauvek ugašene.
