EN
Onda na scenu stupaju društvene mreže sa hiljadama botova, ali i solera koji sakriveni iza pseudonima seju patologiju, mrak ali i brutalne pretnje. Mi se već godinama nalazimo u toj opasnoj spirali: negativni sadržaji iz medija i političke sfere progresivno generišu negativne tekstove, ti tekstovi proizvode dodatne negativne postove na društvenim mrežama a ti postovi prate užasavajući komentari, kaže za Danas Veran Matić, član Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara ispred asocijacije ANEM, govoreći o slučaju pretnji upućenih novinarki Danasa Snežani Čongradin, što je bila i tema prekjučerašnje sednice tog tela.
Kada se još u središte pretnji i napada stavi novinar koji živi normalnim životom bez policijske zaštite, koji se šeta ulicom sa decom ili sam, ili na pijaci i nalazi se u drugim životnim situacijama, moramo razmišljati da se svi oni lako mogu susresti sa onim koji im preti ili ko može implulsivno ili smišljeno nasilno reagovati u ekstremizovanoj atmosferi. To je nešto za šta se moraju pronaći mehanizmi koji će sprečiti najgore ishode – kako za novinare tako i za sve one koji učestvuju u društvenom životu i javnosti, smatra Matić.
– Snežana Čongradin se bavi veoma teškim temama, pomirenjem, ratnim zločinima, suočavanjem sa prošlošću, a ta tema jednako izaziva gnev na svim stranama političkog spektra. Pretnje ne dolaze samo od radikalnih desničara, fašista, ili sa strane vladajućih političara, već često i od opozicije. Upravo taj široki spektar čini ovaj slučaj specifičnim i zahteva posebnu vrstu praćenja, strategije zaštite i prevencije. Svakako, sve treba da nas zabrine činjenica da dolazi od osobe koja je zaposlena u sportskoj organizaciji, ali znajući ko nam sve vodi sportske klubove i koliko su i sami pod snažnim uticajem navijača, naročito onih koji su deo organizovanog kriminala i profašističkih pokreta, to i ne treba da nas čudi. Zabrinut sam i kako će tužilaštvo reagovati na ovaj konkretan slučaj, kao i sud ako dođe procesa, jer iz dosadašnje prakse znam da se često ovakve situacije gde nije izrečena direktna pretnja tužilaštvo ume da se povuče ili da bude doneta oslobađajuća presuda. U svakom slučaju mislim da treba i kroz privatnu tužbu ići ka osuđujućoj presudi, smatra Matić i podseća da je sam predložio da javna preduzeća prestanu da sponzorišu sportske klubove sve dok se ne protera govor mržnje, rasistička skandiranja, veličanje osuđenih ratnih zločinaca, nasilje na tribinama i slično.
–Mislim da neće biti velikih pomaka sve dok se ne demontiraju različiti generatori proizvodnje nasilja, pretnji i zastrašivanja, jasan je Matić.
Sa približavanjem izbora, dodaje naš sagovornik, može se očekivati da slični napadi i pretnje budu učestaliji i ekstremniji.
– Izbori će svakako biti generator omasovljavanja teških reči. Prolazio sam pored Skupštine prilikom posete crnogorskog premijera, a na semaforu je jedna postarija žena rekla da toliko policije sigurno čuva Vučića i dodala: “Znate ja sam protiv ubijanja ali mislim da njega treba ubiti.” Mislila je na Vučića. Bio sam prilično šokiran izrečenim, pogotovo što je to bilo u tonu koji je podrazumevao to kao najnormalniji čin. Izgleda da su ekstremna polarizacija i užasavajuća retorika postali uobičajena konstanta naše komunikacije, dok su priče o toleranciji, kompromisima, empatiji gotovo proterani iz javne a pogotovo političke sfere. Stalna proizvodnja informacija o pokušajima atentata na predsednika, a bez nekih konkretnih dokaza, kao da sugerišu pomenutim ljudima da razmišljaju o ubistvima. Mene je jako zabrinulo ovako olako izricanje presude i čini mi se da je potrebno jedno ozbiljnije promišljanje ovog fenomena kako bi se ne samo sprečavali pojedini slučajevi, već i da bi se zaustavio ovakav poguban trend, dodaje Matić.
Na pitanje pokazuje li država istinsku zainteresovanost da poboljša stanje na medijskoj sceni i omogući brezbedniji i slobodniji rad novinarima, Matić ocenjuje da postoje „rešenost i volja“.
– Ono gde ne vidim pomak je činjenica da se ne odustaje od postojeće retorike od strane političara, obračuni sa novinarima, diskreditacije, proizvodnja osnova za hajke, i to je veliki izazov. Na toj tački degodilo se istupanje dela udruženja iz Radne grupe, kaže Matić i insistira da se pronaći način da RG u budućnosti bude kompletna, ali da ne vidi želju ni jedne strane da se to dogodi.
Većoj bezbednosti i strožijem kažnjavanju slučajeva pretnji i napada na novinare trebalo bi da doprinesu i aktuelne izmene Krivičnog zakonika, koje su prethodnih dana izazvale brojne debate.
Kritičke komentare da bi formulacije navedenih izmena mogle da dovedu do zloupotreba i da se njima „na mala vrata uvodi verbalni delikt“, Matić smatra spinom i „iskrivljenim predstavljanjem“, posebno zbog činjenice da je predlog došao od strane svih udruženja članica Radne grupe, uz nagažovanje OEBS-ovih stručnjaka na pisanju predloga. Javna rasprava o zakonu ipak će biti produžena za još 20 dana,
– Ovi predlozi upravo su vezani za iskustvo koje smo imali sa brojnim slučajevima evidentnih pretnji lukavo upakovanih da ne budu obuhvaćeni postojećim članovima KZ. Na osnovu tih iskustava pravio se predlog izmena, kaže Matić i dodaje da su neophodne i izmene zakona o javnom redu i miru, na čemu se radi.
Brnabić bez komentarisanja pretnji
Sednici Radne grupe prisustvovale su premijerka Ana Brnabić i ministarka za kulturu i informisanje Maja Gojković. Prema Matićevim rečima, Brnabić je, nakon redovnog izveštaja, postavila pitanje o slučaju pretnji novinarki Čongradin, pa je, sudeći po tome, na sednicu došla već upoznata sa tim događajem.
– Predstavio sam informacije kojima sam raspolagao, ali sam i proširio pričom o ranijim brojnim pretnjama koje nisu prijavljivane. Zbog te akumulacije i činjenice da će njeno pisanje i dalje izazivati slične reakcije, izneo sam stav da je posebno potrebno pratiti sve aktivnosti u vezi prijave i daljeg razvoja situacije kao i da treba obratiti pažnju na potencijalne buduće slučajeve, što je i prihvaćeno. ispričao je Matić i dodao da „nije bilo drugih komentara“.
