Pretplata na kub

Njemu to izgleda mala svota jer četiri dolara nije neki novac za ljude koji zarađuju od dve do četiri hiljade dolara mesečno.

Međutim, da g. Bjelić živi u svojoj državi, sa prosečnom platom od 14 hiljada dinara ili 200 dolara, morao bi se zamisliti šta da radi sa tim parama i kako da ih rasporedi da preživi do kraja meseca, pa će mu tih četiri dolara pretplate za RTS ipak predstavljati sumu za razmišljanje.

RTS kao državna ustanova na budžetu, s jedne strane, s reklamama sa druge i pretplatom sa treće, trebalo bi da preživi sa onih sedam hiljada „zaposlenih“ tetaka, svastika kumova, bratanaca i sestričina, čitavom armijom koju treba nahraniti, a emituje tri kanala. Na tim kanalima gledamo serije iz zlatnog doba socijalizma, na čelu sa političkim komesarom Batom Živojinovićem, puštaju se pesme sa onom ofarbanom estradnom zvezdom koja je išla na ekskluzivne prijeme kod Mirjane Marković. Sada se narod pita, kako preživljavaju ostale TV kuće koje, pored velike gledanosti, nemaju tu mogućnost da primaju pretplatu, i kako oni preživljavaju ovaj period bede i siromaštva koju g. Bjelić ne oseća, preko „velike bare“.