ENU BiH, pretplata iznosi tri evra, u Makedonji pet, Hrvatskoj osam, a u
Sloveniji 12 evra.
Pretplatu na javnu RTV Slovenija obavezni su da plaćaju svi građani
koji poseduju radio ili tv prijemnik na području Slovenije na kome su
obezbeđeni tehnički uslovi za prijem barem jednog RTV programa.
To pravilo nasleđeno je još iz vremena bivše Jugoslavije i nije
menjano nakon osamostaljenja Slovenije.
U Sloveniji je registrovano više od 600.000 RTV pretplatnika, a
prihod od pretplate iznosi 70,7 odsto ukupnih prihoda nacionalne RTV
kuće.
U skladu s pravilima Evropske radio-difuzne unije (EBU), obim
komercijalnih oglasa, odnosno reklama ograničen je na javnoj RTV na
12 minuta u toku jednog sata i na devet minuta u udarnom večernjem
periodu.
U Sloveniji, u kojoj pored najveće komercijalne stanice POP, program
emituju i brojne manje komercijalne radio i TV kuće, ima otpora prema
plaćanju obavezne pretplate za nacionalnu RTV, uz najčešće
obrazloženje gledalaca da ne gledaju javnu, već komercijalne TV
koje, po njihovoj oceni, imaju objektivniji informativni i
kvalitetnije i raznovrsnije druge programe.
U BiH deo bosanskohercegovačkog sistema javnih elektronskih medija
(PBS BiH) čine RTV na državnom nivou (BH TV1 i BH Radio 1) i dva
entitetska emitera (RTV Federacije BiH) i (RTV Republike Srpske).
Korisnici su ranije uz račune za električnu energiju dobijali i
pretplatu za RTV sistem, ali se posljednju godinu dana RTV pretplata
naplaćuje uz račune fiksne telefonije.
Zakonom je definisano da su svi građani dužni da plaćaju mesečnu
pretplatu, a ukoliko to ne žele, moraju da se pod krivičnom
odgovornošću izjasne da u domaćinstvu nemaju radio ni TV prijemnik.
Sav prihod od naplaćenih mesečnih RTV pretplata dodeljuje se PBS-u
BiH. Tri RTV kuće u BiH (jedna državna i dve entitetske) finansiraju
se putem zajedničkog sistema koji može obuhvatati RTV pretplatu,
sredstva dodeljenja iz opšteg javnog budžeta i prihod od
marketinškog programa.
Donošenje novog zakona o Javnom RTV sistemu u BiH, a koji će
zadovoljavati evropske standarde, jedan je od osnovnih uslova za
početak pregovora BiH sa EU o stabilizaciji i pridruživanju.
Hrvatska radio televizija (HRT), kao javna, državna televizija, 60
odsto ukupnih prihoda prikuplja iz televizijske pretplate, a oko 40
posto naplaćuje od marketinga, odnosno prodaje oglasnog prostora.
Činjenicu da se javni RTV servis finansira direktno iz pretplate, a
ne putem državnog budžeta, HRT objašnjava time da je na taj način
osigurana finansijska ali i profesionalna nezavisnost rada javnog
televizijskog servisa.
HRT naplaćivanje TV pretplate, koje je preuzeto još iz sistema TV
pretplate kakav je funkcionirao u bivšoj državi, objašnjava
činjenicom da javna, odnosno državna televizija proizvodi program
koji je od interesa za hrvatsko društvo, a koji komercijalne
televizije u pravilu ne zanima.
Prema Zakonu o HRT-u emitovanje propagandnih poruka ograničeno je na
devet minuta po svakom punom satu programa.
Ostale komercijalne TV u Hrvatskoj, posebno najjace nacionalne stanice
Nova TV i RTL, optužuju HRT da krši to ograničenje i da konstantno
emituje više reklamnih poruka od zakonom dozvoljenog.
Građani Makedonije obaveznu pretplatu za javnu Makedonsku RTV
plaćaju preko računa za električnu energiju na osnovu zakona koji
je donet pre tri godine.
Država se odlučila za takvu naplatu zato što je godinama većina
građana (oko 65 odsto) izbegavala da plaća pretplatu, navodeći da
malo ili uopšte ne gleda državnu TV i da prati domaće komercijalne
TV i strane kanale preko kablovske ili satelitske tv.
Najgledanija TV stanica u Makedoniji je, prema poslednjim sondažama
javnog mnjenja – Hrvatska državna televizija.
U Makedonskoj državnoj televiziji kažu da je procenat naplate TV
pretplate u toj državi najniži u regionu i da je poslednjih osam
godina, od usvajanja zakona o radiodifuziji, naplaćeno samo 51 odsto
novca za TV pretplatu.
