Broćić
je ocenio da još dugo kablovski programi neće moći da se porede po ovom pitanju
sa nacionalnim emiterima, ali da će se polako osipati nacionalne televizije,
kao i da će kablovske stanice postepeno uzimati deo po deo.
–
U Srbiji poslednjih osam godina postoji stalni rast broja korisnika kablovske
televizije, tako da je od 2003, kada je bilo između 16 i 17 odsto korisnika
„kabla“, do danas taj broj dostigao 42 odsto. Dakle, više od milion
domaćinstava u Srbiji ima kablovsku televiziju. Takođe, postoji i trend rasta
korisnika „digitala“, kao što su IPTV, Digital kejbl, DTH, DTT, kojih je
trenutno oko deset odsto – napomenuo je Broćić.
Prema
njegovim rečima, više od 50 odsto građana Srbije, odnosno 1,3 miliona, ima
mogućnost prijema većeg broja kanala, bilo da je reč o kablovskoj, satelitskoj
televiziji ili IPTV-u. Podaci AGB Nilsena pokazuju da ovu mogućnost najviše
imaju stanovnici gradskih naselja (67,2 odsto), dok je korisnika ovih usluga u
prigradskim i seoskim naseljima 26 odsto.
Što
se tiče regija, mogućnost prijema većeg broja kanala najviše imaju domaćinstva
u centru Beograda – njih 83 odsto, kao i u severnoj Vojvodini gde taj procenat
iznosi više od 55 odsto. S druge strane, najmanje korisnika kablovske i
satelitske televizije ima u istočnom delu zemlje. Broćić je izneo i podatke o
deset najgledanijih TV kanala u Srbiji, koji pokazuju da su tri najgledanija
RTS, Pink i Prva. Sem nacionalnih emitera, na listi najgledanijih pojavljuju se
RTV Studio B, Prvi kanal Radio-televizije Vojvodine i TV Ultra. Dečija
televizija Ultra je, inače, i najgledanija kablovska stanica koja ima nešto
više od jedan odsto udela u gledanosti, dok sve ostale imaju manje od jedan
odsto.
Autor:
B. C.
