Прва страна јучерашњег „Национала” с крајње неукусним насловом адресираним на Титову удовицу Јованку потврдила је да овај таблоид не само да нема обзира према личностима о којима пише, па ни њиховим позним годинама, већ ни према својим читаоцима. Коментаришући могућност да Јованка Броз дође на Брионе, у овом скандал-тексту преносе се претње извесног усташког ратног ветерана и то у најсочнијем уличарском жаргону.
Иако се увредљиви садржаји, псовке и порно-илустрације у овом таблоиду објављују месецима, нико од надлежних државних органа није се осетио позваним да овоме стане на пут. Одговорност се пребацује у туђе двориште, Министарство културе не сматра се надлежним, тврди да је то посао полиције, или чак Mинистарства финансија. У полицији упућују на тужилаштво и тако у круг, све до „управника поште…”.
У Министарству културе јуче смо поново покушали да добијемо одговор на питање да ли уопште намеравају да нешто предузму по питању свакодневне дистрибуције најексплицитнијих порнографских садржаја на новинским киосцима, бар да се порнографија опорезује.
Уз напомену да је за опорезивање надлежно Министарство финансија, Снежана Печенчић, из сектора за медије, не пориче да би ово министарство требало да се позабави и непримереним порно-садржајима, али да у Министарству „тренутно за то не припремају неке посебне мере”, али „могуће је једног дана”. Разлог је, по њеном објашњењу, што је у Министарству задужена за медије само једна особа која је управо ангажована на измени закона о радиодифузији.
У Министарству кажу да су пре месец дана поднели прекршајну пријаву против „Национала” и да је поступак у току.
Дејан Масликовић, задужен за контакте са јавношћу министра Којадиновића, потврђује да је таква пријава поднета и то не због неког одређеног текста, већ због свакодневног писања тог таблоида. Он подсећа да закон за такве случајеве предвиђа казну од 50.000 до 200.000 динара, али да Министарство није упознато са даљом судбином пријаве.
– Кривични појам порнографије у последњих десетак година доживео је извесну промену. Раније схватање било је да је порнографија друштвено опасна, док је сада заштита предвиђена за малолетнике до 14 година. То значи да такви садржаји не смеју бити доступни деци, посебно да деца не смеју да буду предмет таквих садржаја. Дакле, сматра се да сама по себи порнографија није друштвено опасна по целу популацију, већ само по малолетне, па су и сви прописи усмерени на заштиту њихових интереса – каже адвокат Владан Симеуновић, правни заступник НУНС-а.
У кривично правном смислу, законодавац порнографију третира као експлицитни приказ полног чина, односно полних органа и то не са намером едукације или у уметничке сврхе, већ са циљем подстицања полне похоте код публике.
Сцене са ратишта још погубније
Проблематично је свако експлицитно приказивање сцена које могу да узнемире публику, наруше нечији мир и, наравно, штетно утичу на развој малолетника. То су, рецимо, и слике после саобраћајки и других несрећа, подсећа саговорник, а као еклатантан пример наводи снимке у време акције „Сабља” о ликвидацији припадника земунског клана Спасојевића и Луковића у Мељаку које је објавило „90 одсто штампаних медија”.
– Снимци из ирачког рата, а својевремено и са домаћих ратишта, или са Косова, као и друге слике које обилују насиљем катастрофалне су и неупоредиво погубније по развој малолетника него оне типично сексуалне – сматра Симеуновић.
Различите су форме у којима се медијски простор контаминира неприхватљивим садржајима. Чак и станице који воде рачуна да филм неприкладан за све узрасте пласирају у ситне сате, умеју да оману, па у најгледанијим терминима пусте, рецимо, рекламу за филм у којој су управо најударније порно или сцене насиља, уз ласцивни речник. Републичка радиодифузна агенција је по закону надлежна да надзире шта емитери приказују, да их опомиње и кажњава, али таквих потеза до сада није било.
– РРА може емитеру који не поштује стандарде, у крајњем случају, да одузме и дозволу. Та агенција доскора није функционисала, а веће ангажовање очекује се кад се заврши конкурс за доделу дозвола емитерима. Апарат принуде до сада и није могао да се примени, јер нису ни имали шта да одузму када нико није имао легалну дозволу.
Надлежни имају преча посла
Када се поводом неког медијског скандала, било неодмереног текста, а све чешће и јавног публиковања интимних слика, усковитлају страсти, једно од сталних питања је и зашто, сем оштећених, не реагују и надлежни органи. При том се најчешће помиње тужилаштво.
– Државни органи су вероватно заокупљени неким важнијим проблемима па не реагују на уочене проблеме порнографије. Тужилаштво као државни орган гони све учиниоце кривичног дела, а информацију да је такво дело учињено може поднети сваки грађанин, правно лице, организација, институција. Када добије такву пријаву, уколико је реч о делу које се гони по службеној дужности, тужилаштво мора да реагује и уз помоћ полиције и других органа испита околности. Наравно, тужилаштво може и самоиницијативно да реагује – посећа Симеуновић
Да ли је неко у тужилаштву видео јучерашњи „Национал”. |
EN
