Nakon što je vranjsko javno preduzeće Urbanizam i izgradnja nedavno ponovo poseklo kablove privatnog kablovskog operatera Jotel i bez interneta i televizije ostavilo oko 500 korisnika, Privredni sud u Leskovcu je doneo privremenu meru kojom im je zabranio dalju seču mreže i naložio da sve vrate u funkcionalno stanje. Direktor Jotela Dragan Ilić za Cenzolovku kaže da se gubitak meri u milionima dinara, a za godinu dana uništeno je više od pola infrastrukture u Vranju, uključujući i dvadesetak drvenih bandera u njihovom vlasništvu. Lokalni odbornici opozicije još od početka sumnjaju da je cilj da se Vranje ostavi u medijskom mraku uoči parlamentarnih izbora, budući da je Jotel među operaterima na lokalu koji u ponudi ima N1 i Novu S.
Uklanjanje kablova Jotela i drugih manjih operatera od strane Elektrodistribucije Srbije (EDS) počelo je krajem maja prošle godine po centralnoj i južnoj Srbiji: između ostalog i u Nišu, Vlasotincu, Jagodini i Zaječaru.
Jotel, Jala i drugi lokalni operateri tvrdili su da je reč o organizovanoj akciji usmerenoj na preuzimanje njihovih korisnika i uspostavljanje monopola Telekoma, koji već poseduje najveći deo tržišta. Advokat operatera Jala rekao je tada za Cenzolovku da je Telekom ovom operateru nudio da ugasi N1 i Novu S uz obećanje da će se nakon toga „stvari ispeglati“, što je on odbio.
U međuvremenu su lokalni sudovi seču zabranili, a najveća šteta Jotelu je nastala u Vranju, kako za Cenzolovku kaže direktor ovog kablovskog operatera Dragan Ilić. Tu su mu EDS i JP Urbanizam za godinu dana uništili više od pola infrastrukture, uključujući i dvadesetak drvenih bandera. Poslednji put – krajem aprila i početkom maja ove godine, kada je bez Jotelovog signala ostalo još 500 korisnika.
I ovde je na kraju reagovao sud. Sredinom maja je Privredni sud u Leskovcu (nadležan i za Vranje) doneo privremenu meru kojom je javnom preduzeću Urbanizam i izgradnja grada Vranja i Gradskoj upravi Vranja zabranio dalju seču mreže, nalažući da se isečeni i uklonjeni stubovi, kablovi i druga oprema vrate u funkcionalno stanje. Ukoliko to ne učine, Jotel će moći da izvrši sanaciju mreže o trošku tuženih.
Advokat Jotela iz Beograda Jovica Todorović navodi za Cenzolovku da je počelo prinudno izvršenje sudskih odluka, ali da taj proces ide sporo.
,,Elektronsku komunikacionu mrežu je lako uništiti, ali je teško ponovo uspostaviti funkcionalnu mrežu, jer je to sofisticirana i skupa oprema”, navodi Todorović.
Ilić navodi da je Jotelova mreža najvećim delom bila na stubovima EDS-a, manjim delom na stubovima javne rasvete u vlasništvu JP Urbanizam, a značajan deo mreže je i na stubovima Jotela, sa kojih su takođe sečeni kablovi. Šteta nastala samo poslednjom sečom, prema rečima direktora Dragana Ilića, meri se milionima dinara.
Država iza kulisa
Ilić za Cenzolovku navodi da se seče kablova odvijaju uz prisustvo policije i radnika državnog Telekoma, i to uz podršku lokalne vlasti, ,,prema političkom nalogu odozgo”.
,,U Vranju je ovakva situacija jer su ljudi u lokalnoj vlasti poslušni i bez moralne kočnice. Policija nije preduzimala ništa kada bi nam sekli glavna čvorišta mreže. Komunalna policija nas je više puta fizički sprečavala da saniramo oštećenja, podnosili su nam prijave i kazne iako smo samo popravljali postojeću mrežu nakon što je iseku“, kaže Ilić.
Da se sve dešavalo uz koordinaciju Telekoma, navode i drugi na lokalu. Šef odborničke grupe „Hrabro za Vranje” i advokat Jotela iz Vranja Igor Zlatković kaže da su predstavnici Telekoma tokom seče bandera kružili automobilima, nakon što su prethodno na terenu davali uputstva o tome ,,šta treba da se seče i gde tačno”.
Paralelno sa terenskim akcijama, Telekom je tražio podatke konkurentskih korisnika i nudio usluge po cenama koje predstavljaju ,,dumping ponude”, o čemu je Cenzolovka takođe pisala. Korisnicima se nude višemesečni besplatni internet i televizori za dinar, uz tvrdnje da „Jotel neće vratiti mrežu“.
Deo korisnika koji je izgubio signal Jotela na kraju je prešao kod Telekoma. Ilić smatra da namera i jeste uspostavljanje Telekomovog monopola, kao i uklanjanje kanala N1 i Nova S iz ponude ovog operatera. Napominje i da je Telekom pre nekoliko godina pokušao da kupi Jotel.
Isti stav – da je reč o gušenju medijskih sloboda – imaju i lokalni odbornici grupe ,,Za naš grad”, koji su odmah prošle godine postavili pitanje upravi EDS-a da li seča kablova operatera koji emituje kanal N1 znači ,,pripremu za prevremene izbore u potpunom medijskom mraku”.
Kako su njima ispričali građani, radnici EDS-a su namerno bacali Jotelove kutije sa kablovima nakon skidanja, ne bi li ih polomili. Takvim sabotiranjem rada Jotela, koji prenosi signal nezavisnih televizija, naveli su tada odbornici, ,,šalje se poruka da sloboda govora u Vranju nije poželjna” i da je cilj gušenje slobode medija.
Iz Telekoma Srbija do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pitanja Cenzolovke, kao ni na jedan od ranijih upita redakcije upućenih povodom ovih događaja.
| NOĆNA SEČA
Seče kablova, koje su uglavnom izvođene u prisustvu policije, građani su više puta pokušavali da spreče, dežurajući i danju i noću.
Naime, nakon što je EDS u avgustu posekao deo mreže, usledila je serija noćnih seča optičkih kablova Jotela testerama na prometnim mestima u Vranju i Nišu, zbog čega je Jotel podneo krivične prijave, ali počinioci nikada nisu identifikovani. |
Pravna zavrzlama
Sa druge strane, načelnik Gradske uprave Dušan Aritonović je početkom maja rekao da se kablovi Jotela uklanjaju jer kablovski operater navodno radi nezakonito.Prema njegovim rečima, Jotel je još 2010. godine sklopio ugovor sa tadašnjom Direkcijom za razvoj i izgradnju Vranja – koja je u međuvremenu ugašena – na osnovu koga je na bandere sa javnom rasvetom mogao da postavlja svoje kablove.
Međutim, tvrdi Aritonović, ugovor je raskinut prošle godine jer Jotel navodno duže vreme nije plaćao svoje obaveze, pa mu je naloženo da sve kablove ukloni u roku od osam dana.
,,Operater je ovo ignorisao i nastavio da se ponaša kao da se ništa nije desilo, pozivajući se na to da ima građevinsku dozvolu. Odeljenje za urbanizam stavilo je van pravne snage tu građevinsku dozvolu”, stoji u odgovoru.
Upravo na odlukama o stavljanju građevinskih dozvola van snage, lokalne vlasti zasnivaju tvrdnju da Jotel infrastrukturu koristi nezakonito. Jotel i njegovi advokati pak tvrde da su takve odluke nezakonite i ,,da predstavljaju presedan”, a da će njihovu zakonitost oceniti Upravni sud.
Kako navode, činjenica da je Direkcija za razvoj i izgradnju Vranja u međuvremenu otišla u likvidaciju ne znači automatski prestanak prava koja je Jotel stekao na osnovu tog ugovora te da Grad nema pravni osnov da jednostrano ukine korišćenje infrastrukture i poništi građevinske dozvole izdate pre više od decenije.
Nadležnosti Direkcije je u međuvremenu preuzeo JP Urbanizam, ali Jotelu, ni posle godinu dana zahteva, nisu dostavili novi ugovor, kao ni nove račune koje je Jotel tražio, jer Ilić tvrdi da nema neplaćenih.
Direktor JP Urbanizma Dejan Stanojević navodi da se „sve radi po zakonu i nalogu Građevinske inspekcije”, ali nalog nije dostavio redakciji Cenzolovke. Na pitanje zbog čega Jotel još nije dobio novi ugovor za korišćenje gradskih svetiljki, Stanojević kaže da „nema komentar”.
| KRIVIČNE PRIJAVE
Kompanija Jotel podnela je više krivičnih prijava protiv odgovornih iz JP Urbanizam i privatne firme „Elektrosistem VR” zbog uklanjanja kablova, mrežne infrastrukture i drvenih bandera u vlasništvu Jotela.
Advokat Jotela iz Niša Dobrivoje Perić navodi da se prijave odnose na krivično delo uništavanje i oštećenje javnih uređaja, za koje je zaprećena kazna zatvora od jedne do osam godina. Delo je, navodi on, kvalifikovano po strožem stavu jer je, prema navodima iz prijave, izazvalo poremećaj u životu građana koji su ostali bez TV signala, interneta i telefonije.
Paralelno su pokrenuti i parnični postupci zbog ometanja Jotela da koristi svoju infrastrukturu.
Osnovno javno tužilaštvo u Vranju zatražilo je od policije prikupljanje obaveštenja i dvaput slalo urgencije, ali iz PU Vranje izveštaj još uvek nisu dostavili. |
Izvor: Cenzolovka
