privatnosti i prava na zaštitu podataka o ličnosti, kaže za
„Blic” poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Rodoljub Šabić. Zabrinutost građana zbog mogućeg prisluškivanja, koje je samo
jedno od načina ugrožavanja privatnosti, nije nerealna, tvrdi i napominje da
pritom ne misli prvenstveno na državne strukture.
Vreme je da se ozbiljno zamislimo nad tim da živimo u zemlji
u kojoj se uređaji za prisluškivanje uvoze nesmetano i praktično
nekontrolisano, a prodaju čak i preko malih oglasa. Mogućnost da se u takvim
uslovima prisluškivanjima bavi ko zna ko, od pojedinaca preko takozvanog
privatnog sektora bezbednosti, interesnih ili stranačkih grupa do kriminalaca,
sasvim je realna – upozorava poverenik. On ističe da to samo govori o izuzetno
niskom nivou društvene svesti kad je reč o ugrožavanju privatnosti građana.
Međutim, kako kaže, suprotno uvreženom mišljenju da nas neko prisluškuje onda
kada imamo loše telefonske veze, to se zapravo događa onda kada su veze
kristalno čiste jer osobe koje nas prisluškuju ni na koji način ne žele da se
otkriju.
Ima, navodi Šabić, i posebno ozbiljnih sistemskih
ugrožavanja privatnosti kada se propisima koje država donosi dovode u pitanje
Ustavom zajamčena prava građana, a aktuelan primer toga je predlog pravilnika o
tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje
elektronskih komunikacija i zadržavanja podataka o elektronskim komunikacijama,
o čemu je „Blic” pisao.
Šabić ističe da je u skladu sa Ustavom i Zakonom o zaštiti
podataka o ličnosti dopuštena obrada podataka o ličnosti samo po dva osnova:
jedan je ako je to predviđeno zakonom, a drugi je pristanak građanina o čijim
se podacima radi.
Shodno tome, građanin koji ne razume zašto neko od njega
traži određene lične podatke i ne želi da ih da treba da insistira na tome da
mu onaj ko podatke traži učini nespornim da to traži na osnovu zakona –
podvlači poverenik.
Autor: Marija Maleš
