Savet je, kao glavne probleme, uočio
netransparentno vlasništvo medija, ekonomski uticaj državnih institucija na medije
i ulogu javnog servisa RTS, za koji se smatra da je servis stranaka, ocenjeno je na okruglom stolu,
prilikom predstavljanja Izveštaja.
Prema Izveštaju, među 30 najznačajnijih medija u
Srbiji, 12 dnevnih novina, sedam nedeljnika, šest TV stanica i pet radio
stanica, u čak 18 slučajeva javnosti nisu poznati njihovi pravi vlasnici.
Vlasništvo medija, kako je ukazano, zamagljuje
učešće ofšor kompanija, u cilju skrivanja pravih vlasnicka, pa time i inetersa
tih medija.
Osim toga, državne institucije izdvajaju veliki
novac iz budžeta za oglašavanje, čime ostvaruju ličnu i partijsku promociju,
ukazuje se u Izveštaju.
Kako se napominje, četvrtina ukupnog tržišta
oglašavanja dolazi od države, oko 40 miliona evra novca poreskih obveznika, što
se koristi za promociju stranaka i političara.
Posebnu ulogu u finansiranju medija, držeći ih u
ekonomskoj zavisnosti, prema oceni iz Izveštaja, imaju PR agencije, marketinške
i produkcijske agencije, koje su uglavnom u vlasništvu partijskih funkcionera.
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije
Verica Barać rekla je da Izveštaj prikazuje samo deo podataka do kojih je uspelo
da se dođe.
„Ovde sigurno nedostaje deo novca, jer se u
ministarstvima i državi ne radi interna revizija, ali se i na osnovu onoga što
što smo dobili, vidi jedan uticaj države na medije“, naglasila je Barać.
Šta radi vlast, šta se dešava iza evropske
agende i kako se ona primenjuje, upitala je Barać i naglasila da su svi podaci
iz Izveštaja tačni.
„Ovaj izveštaj sam čitala kao krimi priču,
shvatajući koliko su komplikovani i suptilni procesi koji okružuju tokove novca
u medijskoj sferi Srbije“, ocenila je profesorka Fakulteta političkih
nauka Snježana Milivojević.
Ona smatra da je vlast naučila prvu lekciju
tranzicije da direktni politički uticaj više nije elegantno, niti moguće ostvarivati,
ali se zato moć transferiše kao ekonomska, pa potom ponovo koristi kao politička.
Poverenik za informacije od javnog značaja
Rodoljub Šabić je ukazao da je nepozbiljna priča o transparentnosti vlasništva,
posle podataka navedenih u Izveštaju.
Ovaj stepen ostvarivanja transparentnosti,
pomenut u Izveštaju, predstavlja karikaturu, smatra Šabić.
Ako se mirimo s takvim stanjem, upozorio je
Šabić, iluzija je bilo kakvo uređenje medijske oblasti, ukoliko nas ne zanima
ko su vlasnici sa Sejšelskih, Devičanskih ili nekih drugih ostrva.
Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS)
Ljiljana Smajlović ocenila je da je Izveštaj, prikazavši tokove novca, pokazao
da mediji u Srbiji ne da nisu saveznici u borbi protiv korupcjije, već saučesnici države u
koruptivnoj igri.
U Izveštaju sam otkrila da jedna siromašna
država, koja stalno govori da nema para za pristojnu i žilavu štampu, koristi
novac za kupovinu lažnih istraživanja u medijima, zarad kupovine reputacije i glasova.
Predsednik Nezavisnog Udruženja novinara Srbije
(NUNS) Vukašin Obradović je izjavio da je to bilo jasno prilikom izrade
Medijske strategije.
„Sam proces donošenja Medijske strategije
svima nama koji smo bili naspram vlasti pokazao je odnos političke elite prema
medijskom sektoru. Mi smo se sa njima rvali oko elementarnih stvari, uticaja države i korupcije
u medijima“, objasnio je Obradović.
On je ocenio da bi Strategiju u ovom trenutku
trebalo zaboraviti, jer ako posle godinu dana rasprave dobijemo dokument za
formiranje još šest javnih servisa, koji će poslovati kao RTS, napomenuo je Obradović, teško
da možemo do nezavisnosti medija.
Zaštitnik građana Saša Janković je ukazao da
temeljna pravila medija nisu postavljena na pravi način.
„Građani u ovom periodu tranzicije u Srbiji
postaju politički potrošači, kojima se plasiraju ideje i informacije, bez
osnovnih pravila reklamiranja, pa ne znaju da li gledaju dokumentarni film ili
plaćenu reklamu“, precizirao je Ombudsman.
Sociolog Milan Nikolić je naveo da je u Srbiji
uticaj političke elite od 10 do 15 odsto, uz trend opadanja, dok je uticaj
ekonomske elite 80 odsto, što ukazuje da ekonomska upravlja političkom elitom.
Strah od države, preostao iz komunizma treba
zanemariti, rekao je Nikolić, trebalo bi se plašiti privatnog interesa, naročito
ako ga mediji predstavljaju kao opšti interes.
Prema rečima Nikolića, PR industrija trebalo bi
da bude viđena kao neprijatelj slobode medija i demokratije, jer je njen
osnovni zadatak da manipuliše javnim mnjenjem u interesu bogatih i moćnih.
Kao član Upravnog odbora RTS, Nikolić je rekao
da je naplativost TV pretplate 40 odsto i predočio mogućnost da se zatraži
direktno državno finansiranje RTS, jer ta kuća posluje s gubitkom.
U nevolji smo, ako je tačna samo polovina od
navoda u Izveštaju, zaključio je zamenik predsednika NUNS Dragan Janjić.
