[box align=’box-left’ id=’1291′]
I dok predstavnici Ministarstva pravde, ali i pravni stručnjaci, ističu da je krivično delo uvrede i klevete u skladu sa međunarodnim standardima, novinska udruženja, ali i nekadašnji čelnici Ministarstva pravde protestuju zbog ove odluke.
Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da uvreda i kleveta u Krivičnom zakoniku ne ugrožavaju slobodu govora, a njihovim dekriminalizovanjem samo bi se otvorio prostor da bogati ljudi plaćaju kazne i nastavljaju da kleveću. Prema njegovim rečima, većina zemalja Evropske unije u svom zakonodavstvu ima ovo krivično delo, kao i da u nekim od njih za klevetu sledi kazna zatvora.
– Klevetu su do sada dekriminalizovale jedino Gruzija, BiH i odskoro Crna Gora. Hrvatska je pre nekoliko godina iz svog zakonodavstva izbrisala uvredu i klevetu, ali su posle određenog vremena shvatili da je postojanje ovakvog krivičnog dela neophodno, pa su uveli delo sramoćenja. Poznata je izreka da „jezik kosti nema, ali kosti lomi“, ukazuje Škulić.
Kada je reč o odgovornosti novinara, naš sagovornik ističe da oni ne treba da odgovaraju ukoliko su preneli izjave koje su dale javne ličnosti i političari o drugim ličnostima.
– U tom slučaju treba da odgovara onaj od koga je potekla ta kleveta ili uvreda, a ne novinar, koji je citirao izjavu kojom se neko kleveće. Međutim, ono što novinar iznosi kao svoju tvrdnju, a sadrži elemente klevete, morao bi da potkrepi dokazima ukoliko ne želi da krivično odgovara ili da plati odštetu, naglašava Škulić.
S druge strane, Filip Slavković, koordinator programa Dojče vele akademije, kaže da se za razliku od ovdašnjih političara, nemački retko kada odlučuju da krivično gone novinare zbog uvreda i kleveta.
– Nijedan nemački političar do sada nije tužio novinara zbog teksta za koji smatra da su mu povređeni čast i ugled. Međutim, novinari u nemačkoj mnogo više vode računa kada je reč o izveštavanju i ukoliko su u pitanju pretpostavke ili neproverene informacije, to se jasno naglasi, ukazuje Slavković.
