ENLjubljana – Pojedini slovenački analitičari smatraju da su slovenački mediji ovog časa ponovo na nekoj vrsti prekretnice: da je nova (desna) vlada počela za njih da se interesuje u većoj meri nego što bi u jednom demokratskom društvu tako nešto moglo da bude normalno.
Premijer Janez Janša pre neki dan je izjavio: “Odmah nakon izbora mediji su se preselili na stranu opozicije”.
Njegova primedba u sebi nosi dosta ironije jer nastaje kao polsedica premijerovog tradicionalnog uverenja da su mediji – u vreme dok je on bio u opoziciji – bili na strani vlasti čije su stranke sada u opoziciji, pa su oni, koji su ih sve to vreme navodno podrćavali, zapravo ostali tamo gde su i bili – pod kontrolom, istina, ne više vlasti nego – levo irijentisanih stranaka. Neki će tome da dodaju: “Kako bi im pomogli da ponovo dođu na vlast”.
Uobičajeno je ovde mišljenje da samo jedan list u Sloveniji podržava sadašnju vladajuću garnituru – nedeljnik “Mag” koji je Janšinu SDS stranku podržavao i ranije dok se za vlast tek borila. Pojedini ovdašnji komentatori, koji sebe smatraju neutralnim prilikom ovakvih sporenja, imaju, opet, svoju verziju dugogodišnjeg neslaganja većeg dela slovenačkih novinara sa Janšom i njegovih ozbiljnih primedbi na njihov račun, koje, eto, i dan danas traju.
Dodajmo tome da aktuelni tumači ovdašnje medijske scene svoje komentare ne objavljuju u “Magu” nego u novinama koje i “Mag” često proziva kao sklone bivšoj vlasti. Oni pokušavaju razlučiti pravo bilo koga na bilo koje političko uverenje – pa i novinara – od novinarske podrške strankama. Njihovo je, naime, mišljenje da od strane premijera prozvani mediji ne podržavaju ni Liberalnu stranku, ni Udruženu listu socijaldemokrata nego da neretko ostavljaju utisak pripadanja levici kao ideologiji. Ocenjujući njen program u najmanju ruku humanijim od desnog.
Dakako da će im Janša odmah odgovoriti: ako je tako, zašto ste godinama cvileli zbog liberalnog kapitalizma koji je uvela upravo liberalna stranka tadašnjeg njenog predsednika i dugogodišnjeg slovenačkog premijera Janeza Drnovšeka. Zašto ga zbog toga niste rušili? Tako su Janšini analitičari pred poslednje izbore pokušavali da dokažu da je prethodna vlada imala preko svojih ljudi uticaj ne samo na jedan Merkator, Petrol, Kolinsku, Krku itd., nego i na novine i RTV stanice – bilo preko paradržavnih fondova, koji su sve to vreme bili najbrojniji deoničari u listovima, bilo preko starih partijskih kadrova u elektronskim medijima. I podosta toga dokazali.
“Kako to, onda, da ste vi došli na vlast, ako smo vašim političkim protivnica toliko pomagali”, odgovor je prozvanih novinara predsedniku vlade.
Neutralni posmatrač bi mogao da konstatuje – imaju pravo i jedni I drugi. Uostalom, medijima, valjda, ostaje da se večno bore za svoju slobodu pošto ljudska pohlepa za vlašću nema granica. Pogotovo u društvima koja su još u tranziciji, ili su iz nje tek izašla.
Iako je Slovenija nedavno postala članica Evropske unije, pojedini njeni analitičari su ubeđeni da ni ovde bitka za slobodu medija nije završena. Izbacivanje države iz medijske vlasničke strukture navode kao prioritetni zadatak kako bi taj posao do kraja bio urađen. Ne dogodi li se to, smatraju oni, ozbiljni listovi će propasti – pošto sve teže podnose konkurenciju tzv. žute štampe i sve većeg broja besplatnih listova, sve bogatije internet ponude itd.
Ozbiljne novine mogu da budu zanimljive jedino ako su slobodne i ako ih prave telentovani ljudi. A ukoliko su pod uticajem vlasti – bez obzira na to kako taj uticaj maskiran bio – umesto talentovanih urednika i novinara medije će uređivati i u njima pisati, bilo leve bilo desne, ulizice koje su nagrađivane zbog lojalnosti vlastima, a ne zbog tiraža. Bivšu slovenačku vlast zbog dugih prstiju njenih pulena višen niko nije mogao da spasi. Pa ni “levo orijentisani mediji” koji su najviše i pisali o grabeži “levo orijentisanih političara” – upravo zbog toga da bi preživeli.
Odvašnji novinari imaju isuviše dobre plate da bi dozvolili njihov pad – bilo pod levim bilo pod desnim uticajem. Možda bi bolje bilo reći – bilo koje vladajuće koalicije čiji interesi sa ideologijom nemaju veze.
Milan Jakšić
