ENKada su, 8. jula, novinari i ostali zaposleni u valjevskom listu „Napred” nezadovoljni izborom svog kolege Jovana Bugarskog, kadar SPS, za glodura započeli štrajk, malo ko je verovao da će obe strane ostati uporne u zahtevima. Novinari su tražili od osnivača – opštine Valjevo, ne osporavajući njeno pravo da imenuje urednika, da poništi odluku o izboru Bugarskog, kome su, ne baš biranim rečima, osporavali profesionalne, ali i organizacione, pa i ljudske kvalitete.
Prvi zahtev štrajkača bio je da urednik ostane Olga Petrović, kojoj je istekao četvorogodšnji mandat. Kasnije su omekšali stav i ponudili opštinskoj vlasti (koalicija NS, SRS, SPS, SNS, PŠ i tri „samostalna” odbornika, prebega iz PŠ, odnosno SPO) dijalog i spremnost da urednik bude neko drugi, ali iz redakcije. Štrajkači i vlast su imali samo jedan pregovarački skup, koji se završio potpunim krahom.
Sredinom septembra novinari su i zvanično pokrenuli inicijativu i podneli zahtev SO Valjevo da razreši Jovana Bugarskog. Na tri strane se nabrajaju, po mišljenju zaposlenih, gresi Bugarskog (nezakonito otpuštanje radnika u štrajku, angažovanje štrajkbrehera i njihovo plaćanje, nepoštovanje odluka državnih organa, iznošenje opreme iz redakcije…).
Od početka štrajka organizovani sredom i petkom mitinzi podrške (javni forum), koji nije izazvao veće interesovanje Valjevaca, sem poneke opozicione partije, posebno DS. Posle 60 dana protestna okupljanja su prekinuta, a najavljeni su novi, radikalniji oblici borbe. U međuvremenu su obostrano pljuštale krivične prijave.
U tome je, ipak, prednjačio Bugarski. Sudovi i policija su imali, i kako sada stvari stoje, tek će imati pune ruke posla. Bugarski novine priprema na „ratnoj” lokaciji u prigradskoj Mesnoj zajednici Gorić. „Napred” izlazi redovno, petkom, na 16, umesto 24 strane, od kojih je samo 6-7 strana informativnih, ostalo su čitulje i oglasi. Istina, i ranije su ove dve komercijalne oblasti bile zastupljene u istom, ako ne i većem obimu, ali je bio veći broj, a posebno kvalitet, informacija.
– Koliko je Bugarski stručan, govori podatak da mu komentare piše neko ko se potpisuje sa „NN”, što je za komentatora, pogotovu koji je nepoznat, urednički nedopustivo. I šta to znači „NN”? „Narodni neprijatelj”, „neprijatelj novinarstva” ili „novinarska neznalica”? Sudeći po tekstovima tih komentara – u pitanju je svih troje, kaže Stevan Ćirić, do 2001. godine prvi čovek „Napreda”, koji je Bugarskom, više od četvrt veka, sve do penzije, bio glavni urednik. Zanimljivo je da se Bugarski ne oglašava, niti daje izjave kolegama.
U gradu se ozbiljno sumnja da je glavni kamen spoticanja najavljena privatizacija novina. Naime, sredinom marta Ministarstvo za privredu i privatizaciju je pokrenulo inicijativu za privatizaciju „Napreda”, već 22. marta je redakcija poslala podatke za prospekt, u kojima je navela da je u listu zaposleno 16, od kojih devet sa VŠ. U imovini je i poslovna zgrada, u najužem centru Valjeva, koja je pod zaštitom države, kao spomenik kulture.
Naglašeno je da je rešenjem SO iz 1967. godine u 58 kvadratnih metara ili 37,5 odsto zgrade, ostalo koristi Radio Valjevo, dato pravo korišćenja. Obe ustanove su uknjižene kao korisnici, ali ne i vlasnici zgrade. Ostala imovina su nekoliko kompjutera, laserski štampač i vremešna „zastava 128”. U prošloj godini „Napred” je imao poslovne prihode od 168.000, a rashode od 166.600 evra. Zarade novinara su oko 22.000 dinara, a tiraž je 6-8.000 primeraka.
U „Službenom glasniku”, 7. jula, objavljeno je da Vlada Srbije dala saglasnost na inicijativu za privatizaciju „Napred”, koju je podnelo nadležno ministarstvo. U međuvremenu je iz Vlade došao zahtev da se ponovo pošalju elementi za prospekt. Ne zna se da li je novi direktor i kada to učinio ili će to umesto njega uraditi opštinske službe.
Nesporno je da je privatizacija „Napreda” jedini izlaz iz ove situacije. Najzainteresovaniji za kupovinu su zaposleni, koji će formirati konzorcijum i koji se nadaju povoljnim, namenskim kreditima koje je najavilo Ministarstvo za kulturu i informisanje. Na drugoj strani i novokomponovani biznismeni, željni uticaja, a i poslovnog prostora u „srcu grada” su spremni da odreše kesu. Nisu ravnodušni ni strani izdavači, jer „Napred” je novina sa dugom tradicijom i stabilnim tiražom.
U vladajućoj koaliciji se razmatra i mogućnost pretvaranja „Napreda”, koji je sada društveno preduzeće sa stopostotnim državnim kapitalom, u javno preduzeće. Nikom nije jasno šta taj potez znači.
