Od ukupno 34 medija u Srbiji čiji su osnivači jedinice lokalne samouprave i koji su uspešno privatizovani do 31. oktobra 2015. godine, što je rok određen Zakonom o izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima, skoro svaki peti medij je raskinuo ugovor o privatizaciji.
Od 16 takvih medija koji u tom roku nisu uspeli da se privatizuju protiv polovine je pokrenut stečajni postupak, pokazuju podaci Ministarstva privrede Republike Srbije, dostavljeni BIRN-u.
Podaci Ministarstva privrede pokazuju da ova institucija kontroliše ispunjenje ugovornih obaveza novih vlasnika tih medija samo „na osnovu izveštaja ovlašćenog revizora, kao i na osnovu procene sudskog veštaka za predmet investiranja“, kao i da ispunjenje obaveze kontinuiteta poslovanja tih medija „utvrđuje isključivo na osnovu pisanog izveštaja Regulatornog tela za elektronske medije“.
U BIRN-u ocenjuju da bi nova Medijska strategija „trebalo da uzme u obzir ovakve podatke, te da ne ne ide u pravcu povećanja državnog uticaja na medije“.
Ugovori o prodaji kapitala raskinuti su sa šest medija čiji su osnivači gradovi i opštine i koji su privatizovanu u zakonskom roku.
Nakon toga za dva od tih šest medija – „RTV Pruga“ DOO i „TV Blace“, pokrenut je stečajni postupak.
„Za preostale medije koji se nalaze u portfelju Ministarstva privrede, u narednom periodu biće preduzete aktivnosti na sprovođenju postupka privatizacije u skladu sa zakonom i u saradnji sa lokalnom samoupravom“, navodi se u pisanom odgovoru Ministarstva.
Prema postojećim propisima, kapital medija čiji su osnivači bile lokalne samouprave, a čiji postupak privatizacije nije uspešno okončan, prelazi u državni Registar akcija i udela i raspisuje se nova privatizacija.
Uredbe o prenosu kapitala omogućava Ministarstvu privrede i da „akcije, odnosno udeo iz Registra akcija i udela“ budu prenete bez naknade gradovima ili opštinama na čijoj teritoriji je sedište izdavača medija, do sticanja uslova za novu privatizaciju. Ovakva odluka se donosi na zahtev lokalne samouprave, a uz saglasnost Vlade. Ukoliko se u roku od šest meseci od takvog prenosa ne pokrene novi postupak privatizacije izdavača medija, lokalna samouprava je obavezna da donese odluku o prestanku njegovog postojanja i promeni delatnosti ili o ukidanju izdavača medija.
Prema podacima Ministarstva privrede, od 16 izdavača medija koji nisu privatizovani u zakonskom roku stečajni postupak pokrenut je protiv osam.
Uredba o prenosu kapitala bez naknade zaposlenima kod izdavača medija omogućava Ministarstvu privrede i da „akcije, odnosno udeo iz Registra akcija i udela“ budu prenete bez naknade gradovima ili opštinama na čijoj teritoriji je sedište izdavača medija.
Raspodela kapitala zaposlenima i bivšim zaposlenima bez naknade u neprivatizovanim medijima izvršena je za 15 izdavača medija.
“Nadamo se da će nova Medijska strategija uzeti u obzir ove podatke i da neće ići u pravcu povećanja državnog uticaja na medije, već da će naći druge modalitete javnih politika kojima će štiti javni interes u oblasti javnog informisanja”, kaže Tanja Makisć, koordinatorka programa BIRN-a.
Maksić ocenjuje da je „dobro što su podaci koji omogućavaju praćenje kretanja državnog vlasništva u medijima javno dostupni“.
„Veoma je važno pratiti i status onih medija koji su „vraceni“ na upravljanje lokalnim samoupravama i koje treba da ih pripreme za novi krug privatizacije, a naročito kako će ovaj proces uticati na finansiranje javnog interesa i proces projektnog finansiranja”, kaže ona.
Konzorcijum BIRN-a, NUNS-a i Fondacije Slavko Ćuruvija, inače, sprovodi istraživanje transparentnosti načina finansiranja medija koje je deo trogodišnjeg projekta „Javni novac za javni interes“.
Prema listi Agencije za privatizaciju i podacima novinarskih udruženja, u Srbiji je do 31. oktobra 2015. godine, za 50 medija u državnom vlasništvu oglašen javni poziv za prodaju, od kojih je 34 medija privatizovano, dok je 16, nakon neuspešnih privatizacija, dobilo mogućnost da se privatizuje prenosom kapitala zaposlenima bez naknade.
U Srbiji je u tom roku trebalo da bude privatizovano 73 medija.
