Strategija, naime, predviđa da vlasnik medija ne bi mogla biti ni država niti
lokalna samouprava te bi, shodno tome, trebalo privatizovati i manjinske
medije. Rade Veljanovski, jedan od autora nacrta strategije, kaže da razlog
jeste taj što „politička oligarhija ne zaobilazi ni manjinske zajednice te
stranke manjina mogu vršiti pritisak na medije pojedine zajednice“. Po njegovim
rečima, evropska praksa ne poznaje medije u državnom vlasništvu na bilo kojem
nivou, osim kada su u pitanju javni servisi.
Zbog
takvog rešenja pobunio se Nacionalni savet Mađara, a Savez vojvođanskih mađara
najavio je da će pokušati da blokira donošenje medijske strategije u Skupštini
Srbije ukoliko odredbe o obaveznoj privatizaciji ne budu izmenjene.
Visoki
funkcioner SVM-a Balint Pastor za „Dnevnik” kaže da je bilo kakva promena
vlasništva u medijima kojima upravljaju nacionalne manjine protivustavna.
–
Ustav jasno definiše da se stečena prava manjina ne mogu smanjivati. To
potvrđuje o Zakon o nacionalnim savetima koji kaže da oni mogu biti osnivači
medija na svom jeziku – objašnjava Pastor.
Kako
ističe, nisu u pravu oni koji govore da je u pitanju evropski standard jer,
kako tvrdi, zna mnoštvo primera iz država članica EU gde postoje mediji u
vlasništvu lokalne samouprave.
–
U Mađarskoj postoji najmanje 38 lokalnih eletronskih medija u vlasništvu
opština, a slična situacije je i u Rumuniji i Slovačkoj – tvrdi Pastor.
Sagovornik
„Dnevnika” kaže da će podršku u Skupštini, za eventualnu blokadu izglasavanja
ovakve medijske strategije, potražiti od svih stranaka koje smatraju da Srbija
koja se kreće ka EU ne može sebi dozvoliti kršenje prava manjina definisana
Ustavom i nizom posebnih zakona. Ukoliko nacrt strategije prođe, Pastor obećava
da poslanici mađarske manjine neće glasati za zakone koje Skupština mora da
donese da bi kompletirala strategiju.
Ideja
o obaveznoj privatizaciji lokalnih i manjinskih medija nije se svidela ni
zaposlenima u medijima čiji su osnivači opštine. Oni u privatizaciji vide
propast kakva je zadesila većinu lokalnih medija koji su do sada bili
privatizovani.
Direktor
TV Niš Slaviša Popović nazvao je nedavno nacrt „velikim korakom unazad kojim bi
se pogazila volja građana”. Televizija kojom upravlja Popović poznata je,
između ostalog i po tome što je uspela da sakupi 35.000 potpisa građana Niša
kojim zahtevaju da se niška televizija transformiše u javni servis. Inicijativu
je podržala Skupština grada 2007. godine, ali se transformacija još nije
dogodila.
Problematika
privatizacije lokalnih medija u većini slučajeva je dovela do katastrofalnih
posledica. Tipičan primer je Radio Sombor, koji je u procesu privatizacije
gotovo uništen. Privatizacija je poništena, a ova radio-stanica ostavljena da
propadne.
Potpredsednica
NUNS-a Jelka Jovanović za „Dnevnik” kaže da je potrebna revizija svih
dosadašnjih privatizacija lokalnih medija.
–
NUNS ne odustaje od stanovišta da država mora izaći iz medija na svim nivoima,
osim u slučajevima RTS-a i RTV-a. I dalje se zalažemo za privatizaciju svih
medija, ali ističem da je potrebna revizija do sada privatizovanih medija.
Svesni smo toga da je napravljeno mnogo grešaka u privatizaciji zbog loše postavljenog
procesa, naročito kada je u pitanju to ko uopšte može postati vlasnik –
objašnjava Jelka Jovanović.
Na
pitanje kakvu sudbinu NUNS vidi u slučaju manjinskih medija, ona kaže da je
nacionalnim savetima manjina dato pravo prenosa vlasništva na svoje ime, te da
ne veruje da se sada tu nešto može promeniti.
–
Pretpostavljam da će se u daljem toku razvoja strategije naći neki modalitet da
se potpuno zaštite svi dostignuti standardi u informisanju nacionalnih manjina.
S druge strane, potrebno je naći i modalitet koji savete neće stavljati u
povlašćeni položaj. Nacionalni saveti su, zahvaljujući sadašnjoj koncepciji,
više ustrojeni stranački, kao politička tela, nego kao tela koja bi trebalo da
se brinu o pitanjima najvažnijim za svoju nacionalnu zajednicu, što je takođe
problem – ističe Jelka Jovanović.
Autor:
P. Klić
