Šta je to tako sporno u tekstu ”Sekretar za medijski mrak” zabludelog Rakovića? Reklo bi se gotovo sve, pogotovo deo u kome u negativnom kontekstu pominje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Problem nije u nemuštom i nepismenom tekstu Rakovića, već u činjenici što njemu smeta moj stav da u Srbiji ne vlada medijski mrak, koji proizvode i prodaju upravo oni, slični sekreterau NUNS-a. Njemu, u stvari, smeta drugačije mišljenje i različiti stavovi od onih koje on zastupa, pa tako amaterski analizira moju biografiju, godine živote, opoziciju i poziciju, predstojeće izbore i još koješta, ne baviće se suštinom – dokaži to što tvrdiš! Raković je ozlojeđen što sam se uopšte usudio da pomenem kako medijskog mraka u Srbiji nema i da je to čista izmišljotina politički promašenih i nemoćnih osoba, koji sebe smatraju opozicijom.
Upornost sekretara NUNS-a da dokaže kako ovde ništa ne valja, a tamo negde je mnogo bolje, čak ne zavređuje trud, jer on to radi trapavo i sa previše citata iz mog teksta u Kuriru, gde iznosim mišljenje da je Srbija daleko od bilo kakvog medijskog mraka. U stvari, ta citiranja su mu, ruku na srce, jedino pravopisno ujednačena i jezički na mestu. Ostalo, tu i tamo!
Šta, u stvari, smeta Svetozaru Rakoviću kada sam bar ja kao državni sekretar MKI u pitanju? Rekao bih sve, osim što ni za živu glavu ne bi priznao da je Aleksandar Gajović za medijsku zajednicu Srbije, za razliku od njega, nešto i uradio, a ne sedeo po kafanama i uz čašicu ogovorao kolege. Tu svoju nemoć u roli potrčka malobrojnih istomišljeniika, ispoljio je u navedenom tekstu pozivajući se, na kraju, na moje godine života, koje je inače netačno izračunao, zbog čega bi dobio nedovoljnu ocenu iz matematike. Sekretar NUNS-a, naime, zaboravlja ili namerno zaboravlja, da godine živote nemaju nikakve veze za pameću, sposobnošću ili energijom. To je, suštinski, kao i u sportu. Ne igra u timu mlad ili star, već onaj ko ume i može.
Zanima me kako bi naoštreno opozicija ustala da protestuje kada bi neko, ne daj bože, komentarisao godine gospodina Mićunovića ili opozicionih poltrona koji još ni dve strane indeksa nisu popunili.
Najzad, za razliku od Svetozara Rakovića, Aleksandar Gajović se u svom radu manje bavi prošlošću, koja je jedino Rakovićevo uporište, već budućnošću, to jest pitanjem šta će biti sa medijima u Srbiji sutra i prekosutra… E, tu je, Svetozare Rakoviću, uz sve ostalo, drastična razlika između nas dvojice. Drugi nivo! Kada malo bolje razmislim, njega u stvari najviše boli moj uspeh. On ga doživaljava kao lični neuspeh! Kakav apsurd.
Na kraju, kada naredni put, pod pritiskom emocija neuspeha prodavača medijskog mraka, odluči da mi se pismeno obrati, neka proveri da li sam kojim slučajem službeno odsutan.
Do tada, ostaješ kukavica, Rakoviću.
Aleksandar Gajović,
državni sekretar za informisanje i medije Ministarstva kulture i informisanja
