Važan deo priče o ratu u Gazi su i mediji, odnosno način na koji izveštavaju o njemu. U današnjem novinarstvu često se zauzimaju strane pa se tako danas čak i mejnstrim mediji karakterišu kao – proizraelski i propalestinski mediji. Ni britanski javni servis, koji mnogi navode kao primer kako bi jedan javni servis trebalo da izgleda nije izbegao tu raspravu. Povod je bilo skidanje sa svojih platformi dva dokumentarca o životu u Pojasu Gaze – dece i lekara. Zato je grupa od 400 umetnika, ali i oko 100 novinara Bi Bi Sija uputila pismo upravi i optužila je da vrši pritisak da njihovo izveštavanje bude proizraelsko. Menadžment je posle nekoliko dana ćutanja odgovorio da nema govora o cenzuri, već da je produkcija sakrila da je narator u jednom od dokumentaraca sin čelnika Hamasa, a da je autor drugog imao pristrasne stavove u prošlosti. O ovome u emisiji Svet i mi, govorio je Pol Lašmar, producent nekoliko emisija na Bi Bi Siju i profesor žurnalistike na Univerzitetu Siti Sv.Džordž u Londonu.
Bi Bi Si, kao uzor za objektivno i dobro novinarstvo, uzdrman je. Postavlja se pitanje da li je pismo grupe novinara i drugih poznatih ličnosti osnovano, odnosno postoji li cenzura na Bi Bi Siju?
“Bi Bi Si ima stroga pravila i takođe je pod stalnim javnim pritiskom da ima uravnotežen i pravedan program. Sukob između Izraela, Gaze i Palestine tokom poslednjih 70 godina je veoma težak izazov za Bi Bi Si i to je velika tema. Takođe morate imati na umu da je Bi Bi Si glomazna institucija. Postoji mnogo različitih elemenata u njemu. Ono što može da bude tačno za jedan deo u jednom trenutku, može da bude drugačije od onoga što se dešava negde drugde. Dakle, morateimati zaista široku perspektivu o tome šta se dešava na Bi Bi Siju. Međutim, mislim da je fer reći da su mnogi novinari Bi Bi Sija zabrinuti da je fokus proizraelski, a ne pro-Gaza ili nepristrasan. Nije nepristrasan. Izrael se lako izvlači u poređenju s onim što se dešava u Gazi.”
Rukovodstvo Bi Bi Sija je juče objavilo da su novinari zapravo prekršili standarde jer su sakrili činjenicu da je narator u dokumentarnom filmu „Gaza – kako preživeti ratnu zonu“ zapravo sin člana Hamasa…
“Pa, očigledno je da se Bi Bi Si našao u teškoj situaciji. Zapravo, ovde nema prostora za debatu, mnogo toga se dešava svakog dana. Na Bi Bi Siju jedna osoba govori ovo, a neko drugi ono. Uvek morate imati na umu da je izraelsko-palestinski sukob iscrpljujući za one koji su uključeni na obe strane. Ovo nije debata, ovo je rat. To nije stvar o kojoj se racionalno diskutuje. Jedna strana uvek traži bilo kakvu grešku, koja bi bila dokaz o pristrasnosti. Što se tiče te konkretne emisije, očigledno je bila velika greška produkcije i Bi Bi Sija što nije znao ili video da je narator, koji ima samo 13 ili 14 godina, na žalost, sin zvaničnika Hamasa. Očekivala se reakcija na to i činjenica da se nisu time pozabavili jeste smešna i glupa. Međutim, iako su očigledno pogrešili, niko nije osporio tačnost onoga što film zapravo sadrži. Dakle, ta greška nas je lišila da vidimo šta se dešava u Gazi očima nekog 13-godišnjaka ili 14-godišnjaka, što je sigurno nešto najstrašnije što mlada osoba može da doživi. Dakle, jeste ozbiljna greška Bi Bi Sija i “Independenta” ali, s druge strane, mislim da je reakcija preterana, jer se sve prenelo i na film koji je trebalo da bude prikazan sledeći – o životu lekara u Gazi, a koji je Bi Bi Si skinuo sa svojih platformi. I mislim da nisu imali razloga za to, a opravdanje im je bilo da je reporter ranije umeo da bude pristrasan u vezi sa sukobom. Pa čekajte, tog čoveka ste doveli na Bi Bi Si sa mnogo iskustva, znanja i stečenog mišljenja. Uslovi za lekare u Gazi su nenormalni, ubijeno ih je mnogo, neki su hapšeni, neki umrli u izraelskim zatvorima. To je priča koja je morala da bude ispričana. Kanal 4 je izabrao tu emisiju i prikazao je. Užasne stvari su se videle. To je priča koja je morala da bude ispričana. I mislim da je Bi Bi Si izgubio živce po tom pitanju i traže retrospektivno opravdanje za svoje postupke. Moj osnovni utisak je da menadžment nema živaca da donosi teške i zahtevne odluke koje će možda izazvati polemiku, ali će se držati svog novinarstva, umesto da se povuče pred protivnicima.”
Da li je britanska javnost zainteresovana za ono što se dešava sa Bi Bi Sijem u ovom trenutku? Da li taj medij i dalje uživa reputaciju kao nekada?
“Bi Bi Si je oduvek izazivao polemiku. Ako ste desničar u ovoj zemlji, mislite da je Bi Bi Si levičarski. Ako ste levičar, mislite da Bi Bi Si desničarski. Nekada su verovatno obe strane u pravu. Ali, zaista, oni se trude da budu tačni i uravnoteženi. Ima mnogo sjajnih novinara u Bi Bi Siju, mada, manje nego ranije jer je dosta iskusnih otpušteno Vladinim smanjenjima budžeta. E sad, Bi Bi Si ima problem, jer u Odboru sedi er Robi Gib koji je veoma blisko povezan sa jevrejskom zajednicom. On je u grupi onih koji su kupili ‘Džuiš Hronikl’ kada je propadao. Taj list ima reputaciju veoma proizraelskog lista i neki izveštaji su bili problematični. Dakle, oni koji su propalestinski orijentisani kada vide takvu osobu u Odboru Bi Bi Sija su sumnjičavi, i mislim da su u pravu. Robi Gib jednostavno ne bi trebalo da bude u Odboru Bi Bi Sija jer je politički obojen, veoma je blizak Konzervativnoj stranci, na razne načine je odstupio od oblasti novinarstva. Zanimljivo da mnogi novinari Bi Bi Sija misle da postoji proizraelski stav na višem nivou Kuće. I nije bitno da li postoji, već da li postoji percepcija. Ako ljudi misle da se to dešava, onda postoji problem koji se ne rešava, i to zabrinjava. Bi Bi Si je veoma važan deo britanskog života. To je način na koji smo predstavljeni širom sveta i uvek treba da se posmatra kao novinarstvo najvišeg standarda. A kada se ovakve stvari dešavaju ,onda se to koristi i iz političkih i finansijskih razloga, jer mnogi loš Bi Bi Si vide kao svoju šansu. Postoji mnogo pristrasnosti u napadima na Bi Bi Si, pre svega desničara. I Vlada im ne pomaže. Ja mislim da Bi Bi Si treba ojačati, pravilno finansirati. Mora imati najbolje novinare. Kao što sam rekao, ponekad različiti delovi Bi Bi Sija različito izveštavaju o stvarima. Ali, generalno, kažem da su veoma precizni kad izveštavaju o broju mrtvih, a manje svesni situacije u Pojasu Gaze. Vodi se velika debata o genocidu i etničkom čišćenju. A problem sa upotrebom tih reči je što se upuštate u pravne rasprave. Šta je genocid, a šta etničko čišćenje? Znate, prvi put sam intervjuisao nekoga iz Hamasa 1991. godine, na Zapadnoj obali. Dakle, pratim ovo veoma dugo, i bio sam tamo, i video šta se dešavalo. Susreo sam se sa IDF-om, i sa Hamasom, bili smo kamenovani, poznate su mi te tenzije. Ali, i u prošlosti i sada, kada izraelska vojska nešto uradi, onda se to kao preispituje, a rezultata istrage nikad nema. U međuvremenu, deca se masovno ubijaju, kao i civili. Ceo svet,svi mediji bi morali da to stavljaju u fokus izveštavanja.”
U Srbiji imamo mnogo problema sa našim javnim servisom i često koristimo Bi Bi Si kao primer televizije na koju treba da se ugledamo. Međutim, imajući u vidu sve ovo što se dešava u Bi Bi Siju, šta nam to govori o situaciji u novinarstvu?
Ceo tekst pročitajte na sajtu Insajder.net
Izvor: Insajder
