Profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu i autorka knjige „Rat protiv novinara“ Aleksandra Krstić poručila je večeras da „ima nade za srpsko novinarstvo“.
Krstić je, na predstavljanju knjige, rekla da je danas svojim studentima dala zadatak da urade video radove o tome šta je za njih sloboda medija.
„Za njih je sloboda medija isto što i istina, a bez istine nema javnosti. Istina doprinosi da se bude jači od straha, da se bude novinar bez straha i da se kritički propituje stvarnost, da se pridržava zakona, etike i da se ne manipuliše. To su mi danas rekli moji studenti. Ne bih znala kako se završava rat o kome pišem, ali znam da ima nade za srpsko novinarstvo“, poručila je profesorka Aleksandra Krstić.
Glavni urednik Izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović rekao je da je knjiga „Rat protiv novinara“ „neobično aktuelna i pogađa jednu od najvažnijih tema društvenog, političkog i medijskog života i zaseca u sudbine čitavog niza ljudi koji se bave profesijom koja je dugo vremena bila ugledna i uticajna, a koja je u mnogim društvima u savremenom trenutku pod jednom vrstom pritiska“.
„U čitavom nizu modernih društava imamo situaciju da su mediji i novinari pod jednom vrstom neprestanog pritiska, da su stvorene političke okolnosti u kojima su mediji i novinari postali meta različitih oblika pritiska, od političkog do ekonomskog, od onog koji je izraz neposrednog fizičkog nasilja do onog digitalnog nasilja koje možemo da pratimo skoro svakog dana usmerenog protiv nekog medija i novinara i same ideje da je moguće na kredibilan način obaveštavati čitaoce o pitanjima koja se tiču njihovog života“, istakao je.
Profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Ana Martinoli navela je da danas može da se govori o „jednoj vrsti devalvacije novinarske profesije“.
„Dok se sa jedne strane slobodni mediji verbalno demoliraju, sa druge strane se gradi nešto što bi te medije trebalo da zameni, knjiga postavlja pitanje koje je važno da na neki način izgovorimo naglas, a to je šta se dešava sa novinarskom profesijom, šta se dešava sa novinarstvom na brojnim tabloidnim televizijama i novinama koje su, nažalost, najčitanije, najdostupnije, vrlo često najgledanije i ne samo što opstaju uprkos brojnim kršenjima različitih zakona, pravilnika, već finansijski kapitalizuju svoje pozicije i možemo da vidimo da se lojalnost nagrađuje finansijski i kroz druge privilegije i dodelu frekvencija kroz REM“, rekla je Martinoli.
Direktorka BIRN Srbija Dragana Žarković Obradović rekla je da je i BIRN, kao i većina nezavisnih novinara u Srbiji, izložen napadima i pretnjama, praćenjima, špijuniranju i pokušaju diskreditacije.
„Te stvari nam nisu nove, ali ova knjiga ih uobličuje i na drugačiji način daje potvrdu onoga što svi mi na svojoj koži osećamo i intuitivno znamo, a to je da se ne radi o sporadičnim ekcesima, o slučajnim stvarima, o nečijoj ličnoj zlobi ili gluposti, već o sistemskom napadu na novinare i stvaranju antimedijske atmosfere“, rekla je Žarković Obradović.
Rade Đurić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije preporučio je javnim tužiocima i policajcima da pročitaju tu knjigu.
„Da se vratimo na generatore nasilja, na silne izjave koje su ovde prikupljene i sistematizovane i da vidimo kada je to nasilje nastalo, kako nastaje, kakve posledice proizvodi i koji su krajnji rezultati“, rekao je on.
Knjiga „Rat protiv novinara“ objavljena je u izdanju Arhipelaga i Fakulteta političkih nauka iz Beograda.
Izvor: N1
