ENKako se navodi na internet sajtu Fonda, na adresi www.fosyu.org,
razlog za pokretanje ovakve inicijative i istraživanja u okviru
projekta jeste to što u oblasti manjinskih medija postoji veliki broj
problema, a ukupno stanje je, kako je ocenjeno, „daleko od
poželjnog“.
„Relativna brojnost medijskih projekata na manjinskim jezicima može
navesti na pogrešne zaključke o bogatstvu i složenosti medijske
scene manjinskih naroda u Srbiji. I ovde vredi pravilo da
kvantitativni statistički podaci daju jednu sliku, a realnost nudi
nešto sasvim drugo“, navodi se u obrazloženju projekta čija je
realizacija u toku.
Dodaje se da rezultati dosadašnjih istrazzivanja pokazuju da su
gotovo sve redakcije koje rade na jezicima nacionalnih manjina u
proseku „stare“, pa novinari imaju u proseku više od 40 godina, a
zapošljavanja mladih gotovo da nije bilo poslednjih godina.
Navodi se da su novinari u tim medijima slabo motivisani za rad, a
nedostaje im i adekvatna edukacija za savremeno novinarstvo, dok je
tehnički i tehnološki nivo često na granici amaterizma i
zastarelosti.
„Poseban problem za opstanak i održivi razvoj manjinske medijske
delatnosti je ekonomsko-finansijski aspekt. Po svojoj prirodi,
medijski sadržaji na manjinskim jezicima namenjeni su specifičnoj i
ograničenoj ciljnog grupi, pa je time limitiran i njihov tržišni
potencijal“, piše u obrazloženju projekta.
Dalje se objašnjava da su projekti informisanja nacionalnih manjina
po pravilu ekonomski neisplativi, jer je reč o delatnosti koja spada
u sferu ostvarivanja građanskih prava i servisiranja javnog interesa,
a ne komercijalno-poslovnih interesa.
„Tradicionalno, ova vrsta nekomercijalnih projekata nužno se
kandiduje za budžetska, donatorska, sponzorska sredstva i slične
oblike finansiranja. Postojeći izvori i praksa finansiranja
manjinskih medijskih projekata su neadekvatni, nedovoljni i
neefikasni, pa je materijalna situacija u ovim medijima između
osrednje i loše“, navodi se u obrazloženju.
Dodaje se da poseban set problema predstavlja činjenica da nerešena
pitanja statusa, osnivanja i vlasništva u ovim medijskim kućama
dovodi i do pojave snažnog uticaja političkih elita u manjinskim
zajednicama na uredjivačku politiku ovih medija.
Fond za otvoreno drusstvo je još upozorio da je moguće da će u
procesu transformacije mnogi mediji koji danas emituju i programe na
manjinskim jezicima u cilju komercijalizacije izbaciti ove sadržaje
iz svojih programa.
„Opravdana strahovanja za budućnost osnažuje i činjenica da država
još nije definisala mere za rešavanje pomenutih problema niti je
odredila strateški koncept u pristupu informisanja na manjinskim
jezicima“, zaključuje se u obnrazloženju projekta.
Istraživanje, koje je u toku, obuhvata empirijski deo u okviru kojeg
se, putem upitnika, anketiraju mediji o mnogobrojnim pitanjima.
Nakon toga, uslediće javna rasprava, čiji je cilj utvrđivanje
rešenja za ovu problematiku, a na kraju slede aktivnosti usmerene ka
izgradnji optimalnog i održivog modela ostvarivanja prava na
informisanje na vlastitom jeziku.
