Kako je vlast od konkursa stvorila mehanizam za otimanje novca iz budžeta

Projektno sufinansiranje: Budžetski temelj režimske propagande

Foto: Pixabay

Dok je privatizacija medija politički zloupotrebljena za stvaranje vojske poslušničkih medija, konkursno finansiranje je iskorišćeno za nagrađivanje lojalnih i poslušnih. Iz godine u godinu, dobitnici sredstava su ostajali isti, brojke i metode su postajale drastičnije, a zloupotrebe otvorenije. Javni interes je u potpunosti obesmišljen i zamenjen partijskim i privatnim, a u igri je ogroman novac

Kada se, pre sedam godina ušlo u projekat budžetskog finansiranja medijskih sadržaja u javnom interesu, cilj je bio da se medijima, pogotovu lokalnim, pomogne u opstajanju, jer veliki broj njih jedva sastavlja kraj sa krajem. Novac poreskih obveznika trebalo je da bude raspoređen tako da se njime realizuju programi koji bi pokrivali zapostavljene teme, koje su bitne za javnost i na taj način se vrati građanima.

 

Međutim, već u samom startu, priča o javnom interesu pretvorila se u farsu, a projektno finansiranje, reklo bi se očekivano, skliznulo je u deobu novca prorežimskim medijskim kućama. Brzo je to postao prilično stabilan mehanizam vlasti za izvlačenje budžetskog novca i njegovo prelivanje u džepove vlasnika medija bliskih režimu i stranci na vlasti. Pogled na spiskove dobitnika dovoljan je da se zapazi kako višemilionski iznosi idu najpre štampanim tabloidima, portalima i elektronskim medijima sklonim isključivom hvaljenju aktuelne vlasti, dok za one sklone kritičkom izveštavanju, po pravilu, tu nije bilo mesta. Komisije koje ocenjuju projekte i raspodeljuju novac bile su najdarežljivije prema najvećim prekršiocima Kodeksa novinara Srbije, iako je to u strogoj suprotnosti sa pravilima konkursa.

 

S druge strane, ironično dobar primer kako je prolazio svako ko iole kritički promatra našu stvarnost je slučaj portala Pištaljka, koji je godinama konkurisao projektom o istraživanju korupcije i sukoba interesa u izvršnim organima Grada Beograda i redovno je odbijan uz obrazloženje da ta tema “nije u interesu javnosti”.

 

ZLOUPOTREBE OTVORENE, JAVNI INTERES ZABORAVLJEN

 

Malo dublje analize bile su potrebne da među dobitnicima prilično visokih suma sredstava počnu da se pojavljuju fiktivne firme, PR agencije i producentske kuće, osnovane neposredno pre ili čak za vreme aktuelnog konkursa. Neke bez adrese, neke na adresama poznatih medija, u vlasništvu osoba blisko povezanih sa zvučnim imenima iz režimskih krugova. Dok je privatizacija medija politički zloupotrebljena za stvaranje vojske poslušničkih medija, konkursno finansiranje je iskorišćeno za nagrađivanje lojalnih i poslušnih. Iz godine u godinu, dobitnici sredstava su ostajali isti, brojke i metode su postajale drastičnije, a zloupotrebe otvorenije. Javni interes je u potpunosti obesmišljen i zamenjen partijskim i privatnim, a u igri je ogroman novac.

 

Jedinstvena baza svih raspisanih konkusa u Srbiji ne postoji, ali je, primera radi, prema istraživanju UNSa, samo tokom 2018. u Srbiji realizovano 138 medijskih konkursa, vrednih nešto više od 1,5 milijardu dinara. Ministarstvo za kulturu i informisanje je ove godine raspisalo čak deset različitih konkursa za medije, a u te svrhe je opredelilo budžet od 310 miliona dinara.

 

Tako je, na konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za televizije, 70 miliona dinara raspoređeno na 82 projekta. Konkursom za štampane medije finansiran je 51 projekat sa 35 miliona dinara, a sa 32 miliona biće podržano 59 projekata radio stanica u Srbiji. Elektronski mediji na teritoriji Kosova i Metohije, njih 19, podeliće deset miliona dinara, dok će medijski sadržaji namenjeni pripadnicima srpskog naroda u zemljama u regionu, kroz 44 projekta, imati na raspolaganju 29 miliona dinara. Trideset miliona dinara opredeljeno je za 81 projekat internet medija.

 

Za konkurs za sufinansiranje projekata organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima, kao i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda, izdvojeno je 18 miliona, a odobreno 28 projekata.

 

Ministarstvo je ove godine prvi put raspisalo i konkurs za projekte koji promovišu i afirmišu teme iz oblasti kulture, gde će biti sufinansirana 84 projekta sa 30 miliona dinara. Za medijske sadržaje na jezicima nacionalnih manjina izdvojen je 41 milion, a taj novac raspodeljen je na 72 projekta. Sadržaji namenjeni osobama sa invaliditetom biće promovisani kroz 28 projekata, koji raspolažu sa 15 miliona dinara.

 

STUDIJU B NA DESETINE MILIONA DINARA SVAKE GODINE

 

Iako iz svih krajeva zemlje stižu slični izveštaji, o nezakonitom dodeljivanju većine novca lokalnim “biznismenima” koji drže najveće medije zadužene za podršku vlasti, najviše prašine se svake godine podigne oko beogradskog konkursa, zbog činjenice da je u glavnom gradu budžet za medije najveći, ali i zbog gotovo kriminalnog, neumerenog i otvorenog čerupanja tog budžeta, za račun podrške režimu. Tako je na prvom raspisanom konkursu 2015. miljenik gradske vlasti, tada već privatizovani Studio B, od ukupno 45 miliona dinara, odneo je čak 23 miliona, više nego ostala 22 medija zajedno.

 

Zajedno sa četiri miliona koliko su dobile i dve radio stanice pod rukovodstvom istih vlasnika, bračnog para Ružice i Miloša Krdžića, u “kućni budžet” se samo iz gradske kase slilo 27 miliona dinara. Tako je, samo u prve četiri godine Studio B na konkursima za medijske projekte od javnog značaja, odneo čistih 50 miliona dinara, a povezane firme donele su mu bar još 75 miliona, pokazalo je istraživanje Danasa. Osim što su gradskoj televiziji takozvane nezavisne komisije dodeljivale basnoslovno visoke iznose, desetinama puta veće od onih koje se inače dodeljuju za realizaciju jednog projekta, mnogo je problematičnije je to što su za isti račun velike novce na konkursima dobijale firme vlasnički povezane sa tom televizijom, pa je konačnu sumu koju je završila u istoj kasi teško izračunati.

 

S obzirom na to da je brojkom od 23 miliona dinara Studio B prebacio limit državne pomoći za čak tri fiskalne godine, kako propisuje vladina Uredba o pravilima za dodelu državne pomoći, ta televizija nije imala prava da konkuriše ni na jedan državni ili gradski konkurs do 2018. godine.

 

Međutim, to nije sprečilo tadašnje vlasnike da inkasiraju još koji milion. Istraživanje lista Danas je pokazalo da je čak sedam medija i produkcijskih kuća, od kojih su neke i fiktivne ili tek osnovane, vlasnički povezano sa tom televizijom, te da je 2016. ta ekipa u zbiru odnela polovinu predviđenog budžeta, odnosno više od 40 miliona dinara.

 

Među vlasnicima preduzeća kojima je komisija dodeljivala iznose čak i od devet miliona dinara, često sa fiktivnim adresama, registrovanim i za delatnosti koje nemaju veze sa medijima, bilo je nekoliko u vlasništvu zaposlenih na Studiju B, pa i njihovih supružnika. Naredne 2017. godine, Studiju B komisija je dodelila 13 miliona dinara, dok su firme povezane sa njegovim vlasnicima na tu brojku dodale još 10 miliona, što je trećina ukupnog novca tada opredeljenog za medijske projekte. Studio B će u 2018. preći u vlasništvo Saše Blagojevića, inače vlasnika novina Alo, pa se toj sumi može dodati i šest miliona dinara, koliko je dodeljeno tom tabloidu. Blagojević je, prema pisanju portala Pištaljka, javnosti poznat kao školski drug ministra finansija, bivšeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog.

 

Pomenuta televizija i tabloidi Informer, Alo, Srpski telegraf i Kurir odneće tada trećinu u ukupne svote, odnosno više od 33 miliona dinara, od ukupno dodeljenih 90 miliona. Nepoznate firme koje godinama odnose grantove u visini od dva do šest miliona dinara, nastavile su da se pojavljuju na spiskovima dobitnika i narednih godina, bez obzira na promenu vlasničke strukture Studija B. Istovremeno, istraživanje Raskrikavanja pokazaće da se većina projekata koji su dobili visoka sredstva, realizuje upravo na Studiju B, pa veći deo para opet završi na računu te televizije.

 

NAJVIŠE NOVCA REKOREDERIMA U KRŠENJU KODEKSA

 

Najviše sredstava, već tradicionalno, dodeljivano je rekorderima u kršenju zakona i Kodeksa novinara, uprkos tome što po konkursnim kriterijumima, kao i preporuci Saveta za štampu, novac ne bi trebalo da se dodeljuje medijima koji se ne drže profesionalne etike. Tako su te iste 2018. Informer, Srpski telegraf i portal Srbija danas, uzeli oko sedam miliona dinara u 12 lokalnih samouprava, uprkos činjenici da je Savet za štampu za samo devet nedelja istraživanja utvrdio više od 3.000 njihovih prekršaja i objavljenih lažnih vesti. I naredne 2019. su Alo, Srpski telegraf, Kurir, Informer i Srbija danas, uspeli da više od 3.000 puta prekrše novinarsku etiku, a na konkursima širom Srbije su nagrađeni sa oko 27,5 miliona dinara, objavio je tada UNS.

 

Od ukupno 183 grada i opštine koji su raspisali konkurse, komisije su u čak 86 dodelile su novac medijima koji su jednom ili više puta prekršili Kodeks, pa je oko 35 miliona dinara dodeljeno Alou, E-Pančevu, Glasu Zapadne Srbije, Informeru, Kuriru, portalima Republika i Srbija danas i Večernjim novostima.

 

Rezultati prošlogodišnjeg beogradskog konkursa, gotovo da se nisu razlikovali od prethodnih, a većina profesionalnih, objektivnih medija, prestala je i da konkuriše projektima, poučena prethodnim iskustvima. Detalj koji je upao u oči, a koji dobro ilustruje sada već uhodanu mašineriju, je i to da je firma Videoton, po podacima iz APR-a osnovana dan pre raspisivanja konkursa, nagrađena sa šest miliona dinara. Slični iznosi razdeljeni su i najčitanijim dnevnim novinama, u ovogodišnjoj raspodeli Kurir je dobio oko 4,5 miliona dinara, Alo 5,5 miliona, Informer sa marketinškom agencijom istog izdavača 5,5 miliona, Srbija Danas jedan milion. Večernjim novostima dodeljena su skoro tri miliona, dok je TV Hepi dobila 2,5 miliona dinara. Samo na svoje ime, Studio B je dobio 17,7 miliona dinara.

 

“BIZNISMENI” U SLUŽBI VLASTI

 

Beogradske “poslušničke nagrade” dodeljuju se i nekim medijima iz unutrašnjosti, pa je tako i prošle godine novac otišao televiziji SOS kanal Plus u vlasništvu kruševačkog biznismena Radojice Milosavljevića, koji svesrdno podržava aktuelnu vlast.

 

Milosavljević je većinski vlasnik i RTV Santos, koja je na zrenjaninskom konkursu ove godine odnela 4,8 miliona dinara, a prošle čak devet od ukupno 14 miliona.

 

Ta televizija je od projektnog finansiranja u proteklih pet godina od Ministarstva kulture, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje i lokalnih samouprava srednjeg Banata inkasirala 33,8 miliona dinara. A kako piše Cenzolovka, Milosavljevićevih 13 medijskih kuća je za pet godina od države dobilo više od tri miliona evra!

 

Pre tri godine na konkursu grada Apatina, više od dve trećine novca otišlo je Milosavljevićevoj TV Apatin i firmi šefa odborničke grupe SNS i bivšeg poverenika stranke u tom mestu Ilije Bursaća, istovremeno urednika u TV 025.info i Srpskom telegrafu, navodi Cenzolovka.

 

NOVAC RAZDELJUJU “NEZAVISNI EKSPERTI”

 

Slična situacija je i na ostalim lokalnim medijskim konkursima, a takvu raspodelu novca građana svakako omogućava diskutabilan sastav komisija koje ocenjuje projekte i raspodeljuje sredstva. Osim što će se među članovima retko naći predstavnici reprezentativnih novinarskih udruženja, iz godine u godinu se ispostavlja da nepoznati “nezavisni medijski eksperti” dolaze iz istih krugova.

 

Za pojedine “stručnjake” medijski konkursi postaju unosan posao, pa se ista imena vrte na različitim konkursima. Među čestim predlagačima su udruženje RAB Srbija, Udruženje sportskih novinara Beograd, kao i Udruženje turističkih novinara i pisaca u turizmu (Fijet). Ferenc Berček, Maja Raković i Vladimir Jovanović postaće prethodnih godina najpoželjnija ekipa za članove komisija širom Srbije, a vremenom su se priključivala i druga imena iz istih udruženja. Neretko, sredstva su dodeljivana upravo medijima iz kojih ti novinari dolaze.

 

Prema Cenzolovkinoj bazi podataka, Jovanović je jedne godine učestvovao u raspodeli para u čak 16 lokalnih konkursa, što ga je svrstalo u šampione po članstvima. Nebrojenim nepravilnostima u realizaciji medijskih konkursa treba dodati i podatak da su, suprotno zakonu, članstvo u komisijama uzimali i predstavnici lokalnih samouprava, a prema podacima CINS-a, 146 osoba je u jednoj godini imenovano na taj način. Pored toga, o načinu raspodele novca često su odlučivali i novinari RTS-a, TV Pink i Studija B.

 

Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ koji Nezavisno udruženje novinara Srbije realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.

Tagovi

Povezani tekstovi