Projektno sufinansiranje medija (3): Odgovornost na novinarskim i medijskim udruženjima

[box align=’box-left’ id=’8716′]

Prvo, lokalnim samoupravama teško je da shvate da se po novom sistemu ne finansiraju medijske kuće, nego deo troškova projekta proizvodnje medijskog sadržaja. Pritom, lokalne samouprave nemaju prava da uslovima konkursa utiču da novac dobiju, na primer, mediji iz njihovog grada, ili da odlučuju da li novac treba dati novinama, televizijama ili nekoj drugoj vrsti medija.

„U opštinama koje imaju samo jedan medij, taj mediji će, ako se privatizuje, biti finansiran kroz projekte, opet će verovatno najveći broj projekata dolaziti iz tih medija. Samo što će menadžment tih medija morati da shvati da više neće moći iz opštinskog budžeta da dobije 100 odsto novca koji mu je potreban i moraće da se potrude, da smanje troškove, da napišu projekat koji će ličiti na nešto. Takođe im mora biti jasno da novac više neće moći da se dobije kroz ‘dil’ sa predsednikom opštine, već da tu sada postoji nekakva komisija,“ kaže Saša Mirković, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja.

S obzirom da lokalne vlasti ne smeju da utiču ni na sastav komisija koje odlučuju o raspodeli novca, to znači da je sasvim uobičajena situacija da u komisijama stanovnici opštine o kojoj se odlučuje budu manjina, čiji glas često nema uticaja na konačnu odluku. Ispada da je lokalna samouprava samo tu da odredi koliko para će da dodeli i da – ćuti.

Mirković kaže da je odgovornost za kriterijume i raspodelu ovog novca najviše na novinarskim i medijskim udruženjima, koja po zakonu imaju većinu u konkursnim komisijama.

„Ja ću sa zadovoljstvom da počitam izveštaje udruženja i da ih pitam da li su  njihovi članovi upućeni u situaciju u tim opštinama i da li su radili po svom nahođenju, ili po nekakvim principima koje su usvojila udruženja koje predstavljaju, “ kaže Saša Mirković.

Tajna javnog interesa

Sledeći deo problema je definicija javnog interesa. Javni interes se definiše u samo jednom članu Zakona. Pominje se „istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje“, što na srpskom jeziku što na jezicima manjina.

Piše posle i o „očuvanju kulturnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina“,  informisanju osoba sa invaliditetom i drugih manjinskih grupa i „podršci proizvodnji medijskih sadržaja u cilju zaštite i razvoja ljudskih prava i demokratije, unapređivanja pravne i socijalne države, slobodnog razvoja ličnosti i zaštite dece i mladih, razvoja kulturnog i umetničkog stvaralaštva, razvoja obrazovanja, uključujući i medijsku pismenost kao deo obrazovnog sistema, razvoja nauke, razvoja sporta i fizičke kulture i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi“, ali se potpuno i pravovremeno informisanje ne može svesti samo na te teme.

Zakon kaže „istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje“, ali se ne kaže o čemu. Nigde nisu navedeni kriterijumi na osnovu kojih komisije odlučuju. Te kriterijume, o čemu je bitno da stanovnici neke opštine budu obavešteni, nije objavila ni Medijska koalicija, koja treba da donosi odluke šta je od javnog interesa, a šta ne, ali se lokalnim samoupravama  zamera kada one pokušaju da ih definišu. U čemu je problem kada se propiše da mediji koji očekuju novac od lokalne samouprave moraju da izveste o njenom radu, ukoliko lokalne vlasti ne mogu da postavljaju uslove kako ti mediji treba da izveštavaju?

„Tako definisan javni interes je prošao kroz javne rasprave i dobio, između ostalog, i pozitivne ocene novinarskih i medijskih udruženja. Mislim da često ni članovi komisija ne znaju šta je javni interes, a kamoli oni koji treba da pišu projekte. U Kraljevu su primetili da niko u konkursu nije definisao da je javni interes u Kraljevu poljoprivreda. Pritom javni interes u Kraljevu svakako nije potpuno isti kao javni interes u Subotici. Medijska i novinarska udruženja i njihovo članstvo na lokalu moraju da imaju aktivnu ulogu i da pomognu lokalnoj samoupravi da definiše šta u njihovom konkretnom slučaju predstavlja javni interes,“ kaže državni sekretar Mirković.

Postoji još jedan problem, na koji je ukazivao Sindikat novinara Srbije (SINOS). Po Zakonu, članovi konkursnih komisija ne smeju biti u sukobu interesa, a SINOS tvrdi da su, bar u slučaju konkursa na republičkom i pokrajinskom nivou, predstavnici Medijske koalicije bili baš tu u toj nedozvojenoj situaciji. Podaci koje je objavio SINOS zaista u nekim slučajevima ukazuju da je sukob interesa postojao, a ništa nije učinjeno da se obezbedi da ubuduće ne dolazi do ovakve situacije, pa nije isključeno da se ona ne ponovi i na lokalnom nivou.

Novinarska i medijska udruženja kažu da su njihovi predstavnici postupali nepristrasno i objektivno. Sve i da nema nikakvih razloga da se u to sumnja, nije u tome stvar. Pravna država ne funkcioniše po principu „neću, majke mi“. Saša Mirković, međutim, kaže da nije u planu izmena podzakonske odredbe koja udruženja iz Medijske koalicije praktično stavlja u monopolski položaj.

<!—->

Pojeftinjenje uticaja

Potencijalno je problematična jedna zakonska odredba, koja za sada prolazi prilično nezapaženo. Lokalne samouprave, naime, smeju da pokriju do 80 odsto troška realizacije medijskog projekta. Neke opštine propisuju i manje (Bačka Topola 60 odsto). Za preostalih najmanje 20 odsto Zakon ne postavlja ograničenja odakle smeju da dođu. Nema podataka šta navode učesnici konkursa o tim dodatnim izvorima finansiranja. Da li, s obzirom da je projekt po definiciji neodrživ bez tih dodatnih sredstava, taj mehanizam zapravo omogućuje jeftiniju kontrolu nad medijima i komercijalne uticaje?

„Nije taj postotak došao tek tako, on postoji godinama unazad, i u evropskim konkursima. To je neka vrsta ulaznice gde ti pokazuješ ozbiljnost i da možeš da pribaviš ta sredstva,“ objašnjava Mirković.

Da li, s obzirom na sve navedeno, Zakon o javnom inforisanju i medijima i prateće podzakonske akte već treba menjati?

„Mi smo već analizirali Zakon i podzakonske akte i imamo listu potrebnih promena u svih zakonima koje smo doneli, ali nama sada sledi otvaranje poglavlja u pregovorima sa EU i mi ćemo u pregovaračkom procesu imati mnogo posla. Na kraju ćemo te zakone svakako morati da menjamo, sada smo samo stvorili osnovu za pregovore. Međutim do promena medijskih zakona neće doći u sledećoj godini. Ipak, imamo mogućnost da popravimo podzakonske akte i to ćemo i uraditi,“ kaže državni sekretar Saša Mirković.