ENZaključak je da je jedna od ključnih boljki srpske štampe preterana sklonost ka senzacionalizmu i političkoj instrumentalizaciji senzacionalistički intoniranih vesti i izveštaja. Za razliku od štampe u razvijenim zemljama, kod nas senzacionalizam nije povezan samo sa estradom i šou-biznisom, već i s politikom.
– U završnom izveštaju pokušali smo da rezimiramo iskustva i rezultate 13 mesečnih izveštaja objavljenih od marta prošle do aprila ove godine. I moramo da priznamo da smo nezadovoljni stanjem u srpskim novinama – rekla je Gordana Suša, član Saveta za štampu. Ona je dodala da preterana sklonost ka senzacionalizmu postoji i zato što je dobar deo medijskog zakonodavstva obezvređen.
– Kazne za novinare su besmislene tako da niko ko je prozvan u štampi nema nameru da se pravda kako se protiv njega ne bi digla još veća haranga. Novine su pune prostakluka koji, to je zanimljivo, dolazi iz institucija kakva je Skupština Srbije. Na primer, prostakluka u štampi ima mnogo manje kada skupština ne zaseda – istakla je Suša.
Zaključak Saveta jeste da se mnogi novinari ne drže pravila svoje profesije, da daju lične komentare i da izvori za njihove tekstove često ne postoje.
– Osim toga, vidna je i kriza uređivačke politike – kazao je Dušan Radulović, član Saveta za štampu. Ipak, zadovoljan sam zbog toga što je rad ovog saveta poboljšao mnoge stvari. Od kada pratimo rad štampanih medija manje se krše prava dece. Novinari više paze šta pišu. A bitno je i to što smo ubrzali donošenje etičkog kodeksa u novinarstvu.
Dragan Janjić, član Saveta za štampu, objasnio je da je Savet za štampu Medija centra jedino telo u Srbiji koje je obavljalo stalni monitoring štampanih medija i to od februara 2004. godine.
– Jedno takvo telo je, očigledno, bilo potrebno što se vidi po posledicama našeg rada. Situacija nije ružičasta, ali može se reći da to nije samo krivica novina i novinara pošto su oni produkt društva. Razlog lošeg stanja u štampi jeste i taj što je naša politička elita takva kakva je – objasnio je on.
A.I.
