ENIstraživanje je sprovedeno na dva uzorka, medijima i korisnicima. Na anketu je odgovorilo 60 medija sa sedištem u 18 zemalja, a mediji su kategorizovani u medije regiona, Evrope i SAD, Kanade i Australije. Uzorak korisnika, 71 ispitanik, napravljen je uz pomoć predstavnika medija i aktivnih članova zajednice.
Većina medija u dijaspori spada u „mlade“ medije, jer je oko 78 odsto osnovano tokom devedesetih godina prošlog veka i posle 2000. godine. Osnivači medija u regionu su uglavnom organizacije srpske zajednice ili države, dok su mediji evropske i prekookeanske dijaspore nastali inicijativom pojedinaca i nešto ređe organizacija. Interesantno je da između 70 i 80 odsto medija ne ostvaruje nikakvu saradnju sa drugim medijima, ali mediji dijaspore imaju daleko jaču vezu sa medijima matice.
– Više od polovine svih medija funkcioniše kao medij sa jednom tehničkom formom. Kod regionalnih medija dominira jedna forma, a kod ostalih grupa medija veoma je prisutan trend uvođenja dva ili više tehničkih oblika produkcije – navodi Suzana Ignjatović sa Instituta društvenih nauka i ukazuje da više od polovine medija u dijaspori ima sajt ili Internet portal, te da je stepen ove inovacije najniži kod štampanih medija. Prema rezultatima istraživanja, mediji koji imaju internet sajtove i portale, ažuriraju se dnevno, elektronski mediji se emituju najčešće jednom nedeljno, dok je među štampanim medijima najzastupljenija varijanta mesečnog izdanja.
Ignjatovićeva ističe da regionalni mediji najviše zavise od budžetske finansijske podrške zemlje u kojoj imaju sedište, ali i da takođe koriste podršku Srbije. Prema njenim rečima, skoro polovina svih medija funkcioniše na volonterskoj osnovi, a oblik finansiranja predstavljaju i donacije, te da su reklame veoma zastupljen izvor finansiranja sa 58 odsto svih medija.
Ova studija je pokazala da većina medija dijaspore ima samo jedno izdanje (90 odsto), a da je ukupan broj svih saradnika manji od deset kod gotovo dve trećine medija.
– Većina medija nema stalno zaposlene, a oni koji imaju, najčešće imaju jednog ili dvoje zaposlenih – kaže Ignjatovićeva i dodaje da je veliki broj novinara koji rade za medije dijaspore angažovan i u nekim drugim medijima Srbije ili zemlje sedišta. Ona ističe da skoro polovina medija regiona nema dopisnike, a kod prekookeanskih i evropskih medija udeo bez dopisnika je daleko niži. Takođe, istraživanje je pokazalo da je obrazovna struktura kadrova koji rade u medijima dijaspore veoma dobra. Među urednicima su najzastupljeniji visokoobrazovani, a slično je kod zaposlenih u produkciji i marketingu.
Mediji u dijaspori nude različite sadržaje, a samo 15 odsto njih je specijalizovano za jednu vrstu sadržaja. Suzana Ignjatović navodi da skoro polovina svih medija kombinuje četiri i više vrsta sadržaja. Kao glavna misija svih medija navodi se „očuvanje indentiteta“ (70 odsto) i u nešto manjem procentu „informisanje o dešavanjima u zajednici“ (50 odsto).
Kada je reč o korisnicima medija, odnosno ispitanicima, polovina ih je navela da su mediji iz Srbije njihov glavni izvor informisanja uopšte. Takođe, najviše ispitanika pristupa medijskom sadržaju preko Interneta. Ignjatovićeva ističe da je većina ispitanika navela da zna programe srpskih medija koji su namenjeni dijaspori, a najviše pominju programe nacionalnog javnog servisa.
Rezultati istraživanja su pokazali da su najvažniji sadržaji medija dijaspore „dešavanja u Srbiji“, drugo mesto zauzima kulturni program, a treće muzički i zabavni program, sport i „aktuelnosti o lokalnoj srpskoj zajednici“.
Jelena Diković
