EN– Kada se strah i laž institucionalizuju, tada može da se sruši i poverenje u prijatelja – zapazio je Emanuel Levinas.
Značajan udeo u tome, imaju mediji. Oni nisu samo simptom već i uzrok društvene patologije i izopačenih institucionalnih i interpersonalnih odnosa u društvu. Zato je i moguć aplauz u sred Beograda na Hitlerove reči kako je on jedino uspeo da reši jevrejsko pitanje, a da se Vida Škero, predsednica Vrhovnog suda Srbije označi kao meta zbog svog jevrejskog porekla. Sve je, dakle, u kontekstu!
Naslov sa naslovne stranice Tabloida, 31. mart. ZAŠTO ĆE BITI UBIJEN ČEDA, ne plasira se samo kao poziv na likvidaciju već kao gotova likvidacija…. Slavko Ćuruvija je ubijen posle teksta u Ekspresu, „Čeda je ubijen“ u naslovu, a pitanje njegovog fizičkog ubistva, sugeriše se, je pitanje trenutka.
Vulgarnost, komercijalnost, ideologizovanost, pristrasnost, mizoginija, rasizam, narušavanje privatnosti, zloupotreba osećanja, najdirektnije laži ili klevetanja, karakteriše, nažalost, popriličan broj pisanih medija a kršenju ljudskih, etičkih i profesionalnih normi ne odolevaju ni najugledniji listovi.
Česti odašiljači takvog govora, pored novinara su političari. Najsvežiji, primer iz Kurira 31.mart. naslovna „Grebić“, treća strana lista,… “Ma nabijem vas sve na k….. i vas i taj radio B 92. Vi ste jedan skup idiota! Ti tvoj urednik i onaj debeli korumpirani skot koji me kida u kolumnama!”…. „Šta vi znate“, onda sledi nešto o fekalijama, „govna jedna!“ „Imam 30 godina staža, borim se protiv ološa ceo život i sad ćete vi da me jebete…“. I onda sledi još jedan opis falusne boli!
Valja reći, međutim, da se u medijima pojavljuju i alternativni oblici mišljenja i prakse. I ma koliko bili samo suprotna strana, uvučena u potrošačku mrežu, oni mogu da budu impuls za organizovani emancipatorski otpor lažnim vrednostima. Dosta medija je profesionalno obradilo temu porasta nasilja među mladima, korektno izveštavalo, a mnogi su to i osudili.
Deo te priče, otpora lažnim vrednostima, jeste nastojanje Medijskog saveta da kroz analizu štampe, ukaže na kršenje etičkih standarda.
Prema utvrđenoj metodologiji veoma često se krši kategorija 13 koja glasi: “Novinar ne sme zloupotrebiti osećanja ljudi niti njihovo neznanje ili nesposobnost za rasuđivanje i dužan je da poštuje pravo na privatnost u izveštavanju o nesrećama, patnjama i bolu, te o deci, maloletnicima, bolestima, porodičnim tragedijama i optuženima, kao i prilikom objavljivanja njihovih imena i fotografija, pominjanja nedužnih srodnika i donošenja ispovesti prestupnika”.
Glas Javnosti 13.marta pod naslovom „Dečko pao sa gelendera“ navodi puno ime i prezime osmogodišnjaka, koji je poginuo, učenika specijalne škole „14 oktobar” i navodi i ime njegove dve godine starije sestre, koju je takođe u taj dom smestio Centar za socijalni rad jer ih je majka, psihijatrijski bolesnik, napustila dok su bili mali! Ovim tekstom je budućnost te devojčice zapečaćena.
Većina medija poštuje pravilo da se za maloletnu osobu koriste samo inicijali, ali često posredno, da li iz nemara, krši i to pravilo. Primer: Kurir 11. marta Sava Mandić otac osumnjičenog maloletnika N. M. … Ili, opet Kurir, 19-20 marta strana 10 naslov
„Devojčica prodata pa silovana”, navodi puno ime, prezime, godine i mesto gde živi, njenog oca koji je to uradio…
A o jednom od osnovnih etičkih pravila poštovanju ljudskog dostojanstva i integritetu ličnosti o kojoj se piše, svedoči naslov iz Kurira, koji je u tom domenu naročito kreativan 19-20 mart, strana 3: „Paparesta crko dabogda”, 3. mart strana 3 Rokanje, 7. mart. Naslovna i 5, strana „Dinkić je psiho“, a u tekstu se tvrdi da je on nadobudni šizofreničar, 24 mart, strana 4. Ukakila se Beba, 29. mart. Nadnaslov: Brrr, Naslov: Pičetina. Podnaslov: Sajam silikona, roštilj mesa i dugonogih hostesa…
Senzacionalizam
Najčešće se krši etička kategorija 8 koja glasi: “Novinarstvu su nesaobrazni senzacionalizam, objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta, glasina i ogovaranja, kao i izmišljenih pisama ili pisama čiji autor nije poznat ili njegov identitet nije proverljiv”.
Kategorizacione odrednice, etičkih propusta, nisu usamljene, najčešće se kombinuje sa kršenjem drugih profesionalnih i etičkih normi, na primer, proverom informacije iz više izvora ili sa diskriminatorskim stavovima, ili pristrasnošću novinara…
U politizovanoj atmosferi između dve članice zajedničke države ,Srbije i Crne Gore, po idelogizovanom i senzacionalističkom principu, Nacional 10.marta, 7 strana, tvrdi „da će sledeće takmičenje za pesmu Evrovizije biti održano u Podgorici, kao promocija nezavisnosti Crne Gore, što je bio slučaj i sa Zagrebom 1990. godine.“ Nacional 11.marta, strana 2, o optužnici protiv Ramuša Haradinaja, publicista Momir Lazić tvrdi: „Kazna koja mu je predviđena neće biti duža, tri ili četiri godine, a inače, uveliko mu se priprema vila u jednoj od evropskih zemalja u kojoj će tu kaznu izdržavati“. Jedan izvor, dosetka umesto argumentacije već je kršenje novinarske etike. A ispod površine se krije prepoznatljiva poruka o svetskoj zaveri protiv Srba .
Para – ekskluziva, da začačka maštu svojih čitalaca, a ugodi finanisijeru koji od čitalaca pravi svoju ili partijsku publiku po principu sve neprovereno je dozvoljeno Nacional 9. marta na 2. strani, piše… “Procurila je informacija da je za 15. mart zakazano okupljanje svih bivših boraca OVK! Zborno mesto Đakovica… Nije li to najava novog 17. marta koje su počinili prošle godine”… Kao što znate 15. marta se to nije desilo. Ovakav tip tekstova, „potkrepljen” po pravilu neimenovanim izvorima, postao je opšte mesto u velikom broju medija i nije sve jedno kada se plasiraju.
Nacional 18.mart, 3. strana. Naslov „Srpska uljara u kandžama HOS–a“ Postoje indicije da iza hrvatskih firmi koje kupuju po Srbiji stoji Hrvatska obaveštajna služba”… U ovom listu je 4.marta, strana 3 i „Crkva na meti tajnih službi“. Šta je to nego paranoja, teorija zavere, ksenofobija.
Diskriminacija
U ovoj analizi nismo se bavili komentarima. Polazeći od osnovnog pravila da su činjenice neprikoslovene, a njihov komentar proizvoljan, pretpostavljajući, dakle, da i komentar ne sme da bude zasnovan na lažima. Da smo analizirali i taj žanr spisak kršenja etičkih principa bio bi sigurno dupliran.
Ipak, jedan autor, zato što je na visokoj javnoj funkciji, pa je njegov medijski uticaj izuzetan, zaslužuje pažnju da bude pomenut. NIN 10. marta, strana 18, komentator Aleksandar Tijanić između ostalog piše:
„Advokatska doilja mafije. Sklepana u menopauzi evolucije .Monika Luinski našeg pravnog sistema. Herpes na licu Srbije.Siroti naučni plagijator svoje disertacije.Priučeni profesor član svih stranaka. Milioner, mafijaš, zvani bubašvaba koji tvrdi da je on udovica a ne Ružica. Teško oboleo od hlamidije neurona. Nesrećnica koja je provela tri godine teškog seksualnog rada u Crnoj Gori. Moderni fotograf sa teško preležanim velikim boginjama.Farmakološki podstaknut kokainom. Doušnice, članice lanca visoke prostitucije organizovane oko nekadašnje srpske vlade…“ Ovde je prekršeno više etičkih pravila: neosnovane optužbe, klevete, nepoštovanje ljudskog dostojanstva ličnosti o kojima se piše diskriminacija po godinama, polu i fizičkim svojstvima.
Mediji su uglavnom korektno izveštavali o antisemitskim parolama, mnogi su to osudili ali zato kad je reč o sportu kao nečem što je više od igre, bilo je svega i vsja a naročito,mržnje! Prizivanja novih ratova a sport je bio „pokriće” za to i u medijima od kojih se to ne očekuje.
Tako NIN 17. marta, na strani 28 pod naslovom „Performans mržnje” umesto analize problema nasilja i vandalizma u sportu dokazuje da nije reč o klupskoj mržnji već o mržnji između Srba i Hrvata i da ta mržnja nije trenutna već konstantna. U anterfileu prenosi događaj iz osamdesetih godina, pred utakmicu Partizan – Hajduk koju su grobari opevali u pesmi „procvetala bela lala jebo Žare Parangala“.
Večernje novosti 17. marta , strana 48, pišu: „U atmosferi bezgranične mržnje prema svemu što je mirisalo na Srbiju a po odlično osmišljenom scenariju, Partizan je poražen”… „Doduše čast je odbranilo desetak „grobara“ koji su u opštem obračunu pre nego što ih je policija izbacila sa tribina, uspela da pesnicama sačuva novinare, sebe, a na kraju možda i rukometaše Partizana pred početak utakmice”.
Kurir 15. marta na naslovnoj i petoj strani, pod naslovima „Ustaše i dalje u ratu sa Srbima“ „Hrvatski divljaci“ pita, kroz tekst svog novinara „da li je uopšte završen rat između Srba i Hrvata“ i imali uopšte smisla igrati sa hrvatskim sportskim ekipama i reprezentacijom. U tekstu od 18. marta, isti list Kurir, na strani 23. pred susret u Beogradu, prenosi poruku domaćih navijača: „Ne želimo ni jednog hrvatskog navijača u „Pioniru”“.
Iste teze u Glasu javnosti 21.marta.na 4. strani u intervjuu za ove novine iznosi Dule Savić: „Bio sam u pravu da ne treba igrati protiv Hrvata”. Savić sasvim izričito poručuje i: „Streljao bi onoga ko je doneo odluku da može civilno da se služi vojska. To je najveći udarac na moral ovog naroda….“
Ovakvi tekstovi i poruke ne doprinose normalizaciji odnosa sa Hrvatskom, komšijama niti normalizaciji same Srbije. Nema sumnje da se svaki vandalizam pa i ovaj koji se dogodio ne sme prećutati i ne sme ostati bez osude. Ali veoma je važno da se tim tekstovima ne podstiče novi vandalizam. Veoma malo listova je prenelo osudu hrvatskih medija tog događaja, podcenjivanje tog događaja od strane hrvatske policije i slično.
Medijski savet Izvestilac za mart 2005 Gordana Suša
