ENOvih dana, međutim, dotacije iz gradskog budžeta koje su namenjene Radio Subotici smanjene su za oko 600.000 dinara na mesečnom nivou, što je dovelo i do smanjenja zarada zaposlenih ispod republičkog proseka. Na razgovoru predstavnika Radija sa gradonačelnikom Sašom Vučinićem povodom tih promena dogovoreno je da se nađe dugoročno rešenje kojim će biti regulisan status ove radio-stanice, a da će zarade i dalje biti umanjene sve dok je grad na privremenom finansiranju, i dok se ne usvoji ovogodišnji budžet. Gradonačelnik je takođe izneo mišljenje da je neophodno „rešiti emitovanje programa na dve frekvencije, racionalizaciju broja zaposlenih i prilagođavanje programa realnim mogućnostima“. On je podsetio i da je tridesetak honorarnih saradnika svakako teret za radijski budžet, te da je i tu potrebno biti racionalan, „uprkos tome što su saradnici neophodno ulaganje u mlade kadrove“.
Izražavajući nadu da će druga polovina godine finansijski biti mnogo bolja, gradonačelnik je ocenio da je za sadašnju situaciju neophodno naći „održivo rešenje, odnosno ono koje će uvažiti sva gledišta i potrebe i, s druge strane, sve one mogućnosti koje grad ima“, prenosi Radio Subotica.
Zanimljivo je da je pitanje racionalizacije jedne medijske kuće, bez obzira da li je ono realno ili ne, postalo veći problem nego racionalizacija lokalne uprave, koja ima oko 350 zaposlenih. Doduše, gradski oci su od vlade dobili crno na belo da kod njih nema viškova – zahvaljujući kriterijumima te iste vlade – ali čudno je da ni plate u gradskoj administraciji neće morati da se racionalizuju, uprkos privremenom finansiranju. Pri tome, broj radnika gradske uprave ovih je dana povećan za dva, a kako se osnivaju i nova preduzeća, i u istom trenu postavljaju i direktori, broj budžetskih korisnika se uvećava. Kad je o primanjima reč, svi rukovodioci i šefovi u lokalnoj upravi imaju platu oko sto ili dosta iznad sto hiljada dinara.
„Prozivanje“ honorarnih saradnika na Radiju potpuni je apsurd ako se zna kakvi su ti honorari i kojom se dinamikom oni isplaćuju, jer mnogi saradnici rade i bez ikakve nadoknade. Prosek honorara se prošle godine kretao ispod pet hiljada mesečno. Nasuprot tome, u Gradskoj kući je zaposlen priličan broj upravo honorarnih saradnika, a nadležni su to obrazložili štednjom – kako se navodno ne bi zapošljavali za stalno, iako su na tim poslovima već postojale stalno zaposlene osobe.
V. Laloš
