Ratne godine, nemaština i fabrika nisu me oduševili pa sam se javio na oglas škole sportskog novinarstva u listu „Sport“.
Vrlo brzo, s obzirom na fakultetsko obrazovanje, prebacili su me u redakciju, na poslove. Usledila je slična priča na SOS-u, tada sportskom kanalu Studija B.
I evo me i dandanas zaražen žurnalistikom. Ali šta je sa „Sportom“? Ko ga je inficirao? Moje kolege štrajkuju, izbačeni su na ulicu, obespravljeni i poniženi.
Nije vreme za priču o Olimpijskim igrama i Riju kada koleginica Rada Nikolić, zaštitni znak košarkaške rubrike, doživljava mobing, kao i ostali iz branše. Ako za nekog znam da je častan, vredan i pošten, onda je to Rada.
Dužnost je mnogih velikih trenera i igrača, bivših i aktuelnih, koje je Rada intervujisala tri decenije ili pitala na konferencijama, hvalila ili kudila, da se bar oglase, kao i za list uz koji su odrastali i postajali neko.
Rado, kolege, izvinite što mogu samo ovoliko.
