EN
Milić je objasnio da se „slapp“ tužbe u srpskom jeziku prevode kao tužbe protiv javnog interesa, gde jedna strana, najčešće velika kompanija ili moćan pojedinac koji su predmet interesovanja javnosti, ne žele da budu predmet interesovanja javnosti i onda upućuje tužbe koje su, kako je istakao, već na prvi pogled neosnovane.
„Najčešće se traže iznosi naknade štete mnogo veći od onih koji su utvrđeni sudskom praksom. Već u samom startu kada vidite visinu tužbenog zahteva, vidite da je cilj da se druga strana uplaši, da se pred njih postavi sudski postupak koji nije nimalo jednostavan i da taj pojedinac odustane“, objasnio je on.
Đurić je podsetio da je i ranije bilo tužbi koje za cilj imaju da zastraše medije ili vrše pritisak na njih, ali da se od 2018. broj „slapp“ tužbi naglo povećava, a da u 2021. godini već imamo trend.
„Nama se iskreno čini da je ovo samo početak. Jako nas zanima kako će sud da reaguje na to, pošto su sudovi oni koji uspostavljaju praksu“, kazao je on.
Đurić je rekao i da su dosad „slapp“ tužbe najviše podnosili političari, ali da se na takav korak sada odlučuju i privatne kompanije.
U javnosti je verovatno najpoznatiji slučaj kompanije „Milenijum tim“ koja je tužila nekoliko medija, među kojima i N1, tražeći odštetu u iznosu od 100.000 evra samo zato što su preneli izjave koje su opozicioni političari izneli o toj kompaniji na svojim konferencijama za štampu.
„Milenijum tim“ je večeras saopštio da ni u jednom trenutku na umu nije imao takozvane „slapp“ tužbe, kao i da je odlučio da tužbe protiv medija, koje su do sada bile za iznos od 100.000 evra, imaju „simboličan odštetni zahtev u vrednosti 100 evra“.
Osvrćući se na saopštenje „Milenijum tima“, Milić je podsetio da prema Zakonu o javnom informisanju novinari nisu dužni da utvrđuju „sudsku istinu“, već da „sa pažnjom primerenom okolnostima provere istinitost informacije“.
„Druga stvar kada su u pitanju visine tih zahteva za naknadu šteta, kao što je očigledno da je 100.000 previsok zahtev, tako je očigledno da kod 100 evra nije cilj naknada štete, već da se druga strana izloži sudskom postupku. To se zove zloupotreba prava i to je kod nas i sada zabranjeno. Problem je što o tome sudovi ne vode računa dovoljno“, ukazao je on.
Đurić je dodao da su mediji, pored direktnih troškova postupka izloženi i nekoj vrsti sekundarne viktimizacije, odnosno konstantnom strahu da će izgubiti parnicu i da više neće moći da rade.
Govoreći o evropski iskustvima, Đurić je objasnio da u većini evropskih zemalja postoji razvijena sudska praksa i način na koji sudovi reaguju koji tera moćnike da ozbiljno razmisle pre nego što pokrenu ovakve postupke.
Pojedine države usvojile su i određene propise koji destimulišu podnošenje „slapp“ tužbi, ali gosti N1 ukazuju da takve promene u Srbiji morali da sprovedu nosioci političkih funkcija, a upravo su političari ti koji se često odlučuju da koriste takve tužbe kao vid pritiska na medije.
Dodaju, međutim da bi efikasno bilo da se sudskim presudama uspostavi praksa kao neka vrsta pokazatelja gde su granice.
JUGpress: Pitali smo drugu stranu, nije želela da odgovara
O svojim iskustvima sa „slapp“ tužbama kompanije „Milenijum tim“ za N1 je govorila i urednica leskovačkog JUGpressa Ljiljana Stojanović koja je upozorila da se takvim postupcima mali mediji dovode u bezizlaznu situaciju, te da bi bez podrške novinarskih udruženja, teško mogli da plaćaju sudske takse i finansiraju stalna putovanja u Beograd.
„Mi smo dobili obaveštenje iz Višeg suda u Beogradu da smo dobili nove tužbe. Obaveštenje glasi da mogu da se podignu samo na pisarnici Višeg suda u Beogradu. Znamo da su nas dvojica direktora ‘Milenijum tima’ tužila za duševni bol“, rekla je Stojanović i dodala da će tužbe pokušati da podigne u petak, pošto će putovati u Beograd zbog sastanka Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
Istakla je i da sa „slapp“ tužbama ne zna koliko će postupci da traju i šta će na kraju da se desi.
„Mi smo sigurni da smo svoj posao radili profesionalno (…) Zbog te tužbe JUGpress je na zlom glasu, ne dobijamo projekte na lokalnim konkursima. Zanimljivo je da je JUGpress jedini tužen iako je najveći broj lokalnih medija bio na toj konferenciji za medije i preneo sve to“, rekla je Stojanović.
Navela je i primer kada su tražili reakciju jednog od direktora „Milenijum tima“ na saopštenje jedne opozicione stranke, a dobili su odgovor da on ne želi da o tome raspravlja preko medija, već da će podneti tužbu, a novac koji naplati od medija uplatiti u humanitarne svrhe.
„Tu nema više onoga da nije pitana druga strana. Mi smo pitali drugu stranu, nije želela da odgovara na to. Mislim da bi oni morali da daju otkaz svom pravnom timu i svojoj PR službi, jer da rade posao kako treba savetovali bi ih da je njima najbolji način da kad god neki mediji nešto objavi, oni pošalju rekaciju i to je način da se sazna istina“, poručila je Stojanović.
Sve prisutniji fenomen u zemljama u kojima su mediji već pod velikim pritiskom
O fenomenu „slapp“ službi je za N1 govorila i Sara Klark iz međunarodne organizacije za medijske slobode „Article 19“ koja je istakla da njihov broj raste širom Evrope, naročito u Poljskoj, Malti, Italiji, Hrvatskoj i gotovo svim zemljama na Balkanu, uključujući i Srbiju.
Podsetila je da je reč o zemljama gde su mediji već pod velikim pritiskom, i da je zapravo čitava poenta „slapp“ tužbi da se dodatno pritisnu mediji ili borci za ljudska prava.
Klark je rekla i da je protiv ubijene malteške novinarke Dafne Karuana Galicija bilo podneto nekoliko desetina takvih tužbi, ukljućujući i jednu u Americi sa odštetnim zahtevom od čak 40 miliona dolara.
