Evropska federacija novinara (EFJ) organizovala je od 6. do 7. novembra 2025. petu radionicu Stand Up for Journalism, čiji je cilj bio da se razgovara o uticaju veštačke inteligencije (AI) na novinarstvo, kao i o ulozi mladih i snazi sindikata u oblikovanju budućnosti profesije.
Događaj je održan u Kopenhagenu, Danska, koja trenutno predsedava Savetom Evropske unije. Torsten Asbjørn Andersen, zamenik stalnog sekretara u Ministarstvu kulture, otvorio je radionicu uvodnim govorom o Kopenhaškoj deklaraciji, potpisanoj 4. novembra, o značaju nezavisnih medija i kulture u Evropi (1).
Očekuje se da će sve više ljudi koristiti AI kao glavni način informisanja. Istraživanja Rojtersovog instituta pokazuju da se nedeljna upotreba AI za vesti udvostručila u godinu dana – sa 3% na 6%. Iako je i dalje relativno niska, ova brojka će verovatno brzo rasti u narednim godinama širom Evrope. Predstavljajući najnovije nalaze, direktor istraživanja Rojtersovog instituta Ričard Flečer, istakao je da se u ovoj fazi AI uglavnom koristi kao pomoć građanima da bolje razumeju vesti.
Na strani novinara, AI se sada široko koristi u redakcijama za zadatke kao što su istraživanje, prevođenje, sažimanje i urednička podrška. Kako njena uloga u proizvodnji sadržaja nastavlja da raste, postavlja se ključno pitanje: da li će publika u budućnosti biti spremna da plaća sadržaj koji je u potpunosti kreirala veštačka inteligencija? Trener za inovacije u finskom javnom servisu YLE Jiri Kivimäki, naglasio je potrebu za jasnim razlikovanjem sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom od sadržaja koji stvaraju novinari. Istakao je da mašine ne mogu proizvesti ono što ljudi žele da pronađu u vestima — „kontekst, intervjue i stručna mišljenja“.
Kako veštačka inteligencija u redakcijama menja novinarsko radno okruženje širom Evrope, panel diskusije između predstavnika organizacija i stručnjaka dovele su do pet glavnih zaključaka: definisanja smernica o upotrebi AI u redakcijama, obezbeđivanja obuke o korišćenju AI za sve novinare, osiguravanja fer i ravnopravnog okruženja za sve aktere, izgradnje poverenja u medije i izgradnje saveza unutar industrije. Da bi se postigli ovi ciljevi, neophodna je saradnja između sindikata, akademske zajednice, izdavača i novinara.
Akcije sindikata za zaštitu prava radnika
Sindikati imaju obavezu da podrže radnike tokom tranzicije u kojoj ključnu ulogu ima veštačka inteligencija. Neophodno je preduzeti mere koje podstiču kolektivno pregovaranje i mobilizaciju. Matijas fon Fintel, glavni pregovarač nemačkog sindikata ver.di, predstavio je istorijski kolektivni ugovor ver.di-ja koji obuhvata više od 25.000 frilensera u filmskoj industriji u Nemačkoj. On se nada da se ovaj model sporazuma može primeniti i u medijskoj industriji.
Značaj obuke snažno je naglašen za sve novinare, ne samo u onim redakcijama koje imaju finansijske resurse. „Najvažnije je da profesionalci moraju da imaju smernice koje će im pokazati šta treba da rade sa alatima“, navela je Hélène-Rauby Matta, menadžerka poslovnog razvoja u EBU Academy i školi za AI. Novinarka, trener i AI stručnjak Ute Korint takođe je istakla uticaj veštačke inteligencije na mentalno zdravlje, ukazujući na sve veći pritisak na frilensere, od kojih se očekuje da rade brže, a da nemaju pristup redakcijskim AI alatima.
Strah od toga da će ih AI zameniti široko je rasprostranjen i ne pogađa samo mlađu generaciju novinara, tvrdi Felicia Malmkvist, menadžerka za zapošljavanje u Švedskom udruženju novinara. Na pitanje o mogućem „generacijskom jazu“ u korišćenju AI, neki učesnici su odgovorili da takav jaz ne postoji. Umesto toga, ukazali su na opšti nedostatak obuka i etičkih smernica u redakcijama. Aferdita Lukaj, mlada TV novinarka sa Kosova, koristi AI kako bi bila brža i kreativnija u svom radu, ali nema jasne smernice od rukovodstva o tome kako da koristi ovu tehnologiju. „To je javna tajna da je svi koriste“, rekla je.
Značaj integriteta informacija za naše demokratije u doba veštačke inteligencije bila je jedna od ključnih tema radionice. Nezavisna istraživačica medija i autorka Aleksandra Borhardt održala je trening o tome kako digitalna transformacija i AI utiču na novinarstvo i rad redakcija. „Svima nam je potreban integritet informacija — našim demokratijama takođe. I svi moramo zajedno da radimo na tome“, istakla je.
Veštačka inteligencija i politike
Evropske institucije su se tokom protekle godine intenzivno bavile ovom temom. „Iako zakonodavni put u EU trenutno možda ne izgleda uvek naročito obećavajuće, mnogo toga se i dalje može postići na nivou kolektivnog pregovaranja. I mnogo se već radi, tako da nema potrebe da ponovo izmišljamo točak. Samo se udružite, učite i delite iskustva!”, rekao je Johaness Antila, savetnik za politike u Evropskom parlamentu, dodajući da već postoji mnogo pravnih osnova koje se bave tehnološkim promenama.
Žoze Gimaraeš, izvršni direktor Evropske asocijacije izdavača novina (ENPA), izjavio je da izdavači smatraju da „postojeća pravila ne obezbeđuju ni transparentnost ni odgovornost“, iako su obe ključne za opstanak novinarstva. U trenutnom geopolitičkom kontekstu, potrebne su dodatne mere za zaštitu autorskih prava kako bi se obezbedio evropski digitalni suverenitet. Evropski regulatorni okvir mora biti ojačan kako bi se sačuvala integritet vesti i evropski medijski ekosistem, uz povećanje vidljivosti i distribucije evropskog novinarskog sadržaja krajnjim korisnicima.
Na kraju, EFJ je predstavio svoju poziciju o veštačkoj inteligenciji u novinarstvu, u kojoj se navodi kako AI treba regulisati unutar redakcija kako bi novinarstvo bilo osnaženo, a ne potkopano.
(1) Deklaraciju podržava 26 od 27 zemalja EU, kao i Ujedinjeno Kraljevstvo, Ukrajina, Island, Norveška i Švajcarska. Samo je Mađarska odbila da je podrži.
Izvor: EFJ, prevod NUNS
