EN
Komentarišući burne izbore za mesto predsednika UNS-a, Rakočević je rekao da je bilo agresije i potpuno nepotrebne tenzije, da se sve pretvorilo u pitanje života i smrti, izdaje… A što je najvažnije, kaže, to je što je na to straćeno četiri miliona dinara, dodajući da se stidi svakog tog trenutka, jer negde mediji, na primer na jugu, “prose da bi preživeli“, a taj novac je otišao na to. “
Mi smo igrali po pravilima koja su određena ranije, od strane prethodnog rukovodstva, a predstavljeni smo kao jedna marginalna grupa koja nema nikakve šanse. Progovorilo je to dobro, marginalno lice našeg udruženja koje se nigde ne vidi“, rekao je sagovornik N1.
On je naveo da su ljudi koji trpe problem na terenu, “koji trpe stotinu ograničenja na lokalnom nivou progovorili i rekli – nećemo kršenje statuta“, nećemo taj diktat sa vrha, to odsustvo dijaloga i dizanje ruku kad treba, “učlani se jer treba da glasaš, što je besmisleno za jedno udruženje“.
Kaže da nisu imali sredstva da kažu šta se u udruženju dešava, konstatujući da je “ono postalo jedna autistična, pomalo totalitarna organizacija koja liči na partiju i očekuje se da se slažete s vrhom“, jer, dodaje, ako se ne slažete – izbačeni ste. Navodi da su zbog toga u tom udruženju, u prethodnih godinu dana izgubili nekoliko važnih ljudi, poput Jelene Obućine, što je nazvao porazom. Možemo da se ne slažemo u milion stvari, ali u etici, istini i tome da je sloboda važna – moramo, kaže.
Rakočević je rekao da je ovo prvi put da na to mesto dolazi neko izvan Beograda i da postoji dubinska potreba da se ti ljudi iz lokalnih medija, izraze.
“Ako pogledate u proteklih mesec dana koliko je ljudi učlanjeno u UNS, a da nikada ranije nisu bili u udruženju ili su kolektivno prelazili iz nekih nepoznatih udruženja, da bi se napravila većina – onda shvatate da postoji neka organizacija iza toga. To je istovremeno i smešno i strašno jer – zar je bitna ta fotelja“, rekao je sagovornik N1.
On kaže da su čitave redakcije učlanjivane, a da je gotovo polovina prijavljena za članstvo a da nisu ni znali da su prijavljeni, odnosno to je neko umesto njih uradio. Takođe, tvrdi da su redovni članovi dobili još jednu knjižicu. Ali to su pitanja koja su u ovom trenutku prošlost, sada je pitanje šta ćemo uraditi sa slobodom na lokalu, sa fundamentalnim pitanjem novinarskih sloboda, sa poštovanjem Kodeksa, sa dijalogom, da se pri tom ne satiremo kao ličnosti, dodao je.
“Ako te desetine mladih, sposobnih, marginalnih, zapostavljenih ljudi ne govore, onda ovo nema smisla. Ovo udruženje ima neki treći put, ne put aktivizma, ne put slugeranjstva, ne put osuđivanja kolega i donošenja kolektivnih osuda, ne put izražavanja mišljenja da li je neko humorista ili nije, da li je neko izdajnik ili nije, to je besmislica“, istakao je Rakočević.
Upitan o navodima u vezi sa tim da ne bi trebalo da je na tom mestu jer je direktor Doma kulture u Gračanici, Rakočević kaže da su tri ili četiri relevantne institucije rekle da tu nema sukoba interesa. “Ovde se radi o jednoj vrsti sile, u kojoj je jedna grupa ljudi u našem udruženju, odlučila da sa nama ne komunicira“, kaže. U proteklom periodu prošao sam put od izdajnika do funkcionera, to je besmisleno, dodao je.
Istakao je da sada u udruženju “nije pitanje jednog čoveka“ nego na desetine mladih i kreativnih.
“Ima prostora za desetine ljudi koji mogu svoje glasove artikulsati i koji mogu da poruče da postoji udruženje koje je finansijski nezavisno i koje iz te pozicije može da crpi deo svojih sloboda“, zaključio je.
