ENKOSOVSKA MITROVICA – Beogradska štampa redovno stiže na kioske u severnom i centralnom delu Kosova. Novine se u enklavama čitaju sa zakašnjenjem, a jedino zahvaljujući satelitskim antenama u ovim izolovanim sredinama može se pratiti program beogradskih televizija.
U Prištini pet televizija
U Prištini izlazi šest dnevnih i nedeljnih novina, registrovano je pedesetak radio-stanica, a pet televizija emituje svoj program preko satelita. Registrovan je i veliki broj lokalnih novina, radija i televizija, naravno, albanskih. Posle proterivanja oko 2.000 novinara i ostalih zaposlenih u prištinskom dnevnom listu Jedinstvu, Radio i TV Prištini i lokalnim pisanim i elektronskim glasilima u leto 1999. godine, situacija u srpskim medijima je drugačija. Danas od pisanih medija izlaze nedeljnik Jedinstvo, mesečnik Glas juga i dvomesečnik za kulturu Hvosno, a registrovano je i 28 srpskih radio-stanica, ali nijedna u Prištini. Njihov program je, uglavnom, muzičkog karaktera i emituju se lokalne vesti. Među ovim radio-stanicama posebno se, po sadržaju, kvalitetu i profesionalnosti, izdvajaju Radio Mitrovica, može se reći jedina koja nije imala osipanje kadra, i Radio KiM u Lapljem Selu.
– Prostorije Jedinstva u prištinskom Domu štampe su uzurpirane. Ostali smo bez celokupne imovine i tada najveće štamparije na Balkanu. Redakcija je privremeno prebačena u severni deo Mitrovice. Kažem privremeno, jer verujem da ćemo se vratiti na naše izvorište, u Prištinu, odakle ćemo izveštavati srpsku i celu svetsku javnost o onome što se dešava na ovim prostorima – rekao je direktor NIJP Panorama Svetozar Vlahović i dodao da je opstanak i dalji razvoj lista, omogućila Vlada Republike Srbije.
Jedinstvo izlazi 61 godinu i od nekadašnjeg dnevnika, pre šest godina, postao je nedeljnik. List se štampa u Beogradu, a prema rečima glavnog i odgovornog urednika Radeta Janićijevića, prošle godine objavljeno je 2.000 naslova s kosmetskim temama.
Na Kosmetu je dugo vladao vakuum, kada je reč o izveštavanju na srpskom. Ugašene su radio- stanice u Peći, Đakovici, Prizrenu, Gnjilanu, koja je emitovala i program na romskom jeziku. Novinari su otišli kud koji, a onima koji su ostali u centralnom Kosovu i Kosovskom Pomoravlju trebalo je vremena, ali i podstreka da se okupe i nastave s radom. Odnosno, počnu iznova. Finansije su, naravno, uvek problem. Ali, rad u srpskim medijima na Kosmetu je specifičan.
Na teren s rizikom
Glavni i odgovorni urednik mesečnika Glas juga u Lapljem Selu, Živojin Rakočević, kao jedan od problema, navodi ograničenu slobodu kretanja i nedostatak bezbednosti za novinare. Odlazak u enklave ne preporučuje se bez Eskorta, odnosno pratnje Kfora, za šta se mora podneti zahtev. Unmik organizuje odlaske na konferencije za štampu u Prištini, ali je odlazak u enklave, radi pisanja običnih životnih tema, teško izvodljiv.
– Na teren odlazimo, uglavnom, na sopstveni rizik – rekao je Rakočević, uz napomenu da je Glas juga jedina srpska novina južno od Ibra.
Izveštavanje s Kosova i Metohije, što se srpskih medija tiče, još uvek se obavlja u vanrednim uslovima. To potvrđuje i glavni i odgovorni urednik dvomesečnika Hvosno, koji se bavi pitanjima kulture, Zoran Đorđević.
„Jedinstvo“ razbijeno
Veliku ulogu u informisanju Srba u enklavama, prema rečima Nenada Radosavljevića, doskorašnjeg savetnika šefa Unmika za povratak, imaju i lokalne TV i radio stanice. Jedna je od njih je i TV Mir u Leposaviću, koja je pre, izvesnog vremena, u program dovela Albance iz južne Mitrovice. Bio je to, tvrde oni koji su gledali emisiju, interesantan TV duel. Lokalne TV stanice uglavnom reemituju programe beogradskih i Nacionalne televizije koja ima svoja dopisništva u Zvečanu i Gračanici, gde rade nekadašnji radnici TV Priština. TV Most“, koja program emituje iz studija u večanu, ima sopstvene informativne emisije.
Nekada dobro razvijena dopisnička mreža Jedinstva, Radio i TV Priština razbijena je pre pet i po godina. Nekoliko dopisnika ostalo je u centralnom i severnom Kosovu, odakle nastavljaju da rade svoj posao. Na Kosmetu je ostalo malo profesionalnih novinara, ali oni, svesni važnosti informisanja, prenose svoja znanja i iskustva na mlađe. Između ostalog, zahvaljujući njima srpska reč, pisana i govorna, nije zamrla na ovim prostorima.
