EN
Šta prema oceni Regulatornog tela za elektronske medije (REM) izdvaja televizije Hepi, Pink, Prvu i B92 od drugih kandidata i kvalifikuje ih za dobijanje nacionalne frekvencije?
„Uporedno-kvalitativnom analizom ispunjenosti kriterijuma regulator je zaključio da su to veći kvalitet i raznovrsnost sadržaja, višestruki benefiti za gledaoce na području cele Republike, prevashodno kroz objektivan i pravovremeni pristup u prenosu informacija, kroz sopstvenu produkciju programskih sadržaja kao dokaz ukupnih proizvodnih mogućnosti i raznovrsnost ponuđenih programskih žanrova na način da se zadovolje potrebe najšireg auditorijuma i ojača medijski pluralizam.“
Ovaj zbunjujući, bajkoviti opis istinski je deo obrazloženja REM-a u kom ovo regulatorno telo objašnjava, na čak 85 strana, zašto je javni prostor i ovaj put prepušten njegovim najvećim zagađivačima, televizijama bliskim vlastima, koje svakodnevno krše niz zakona i novinarski kodeks, a osiromašenim programom koji emituju osim što ne ispunjavaju ni minimum zakonskih normi, doprinose sve većem moralnom i intelektualnom padu celog društva.
| Fikcija i relanost
Realno prikazivani program na četiri televizije koje su opet dobile nacionalnu pokrivenost umnogome se razlikuje od onoga što je predviđeno u elaboratima na osnovu kojih su izabrane. Izveštaji o ispunjavanju zakonskih i programskih obaveza pokazuju da nijedna od četiri komercijalne televizije (Pink, O2, Hepi i Prva) u 2019. nije emitovala svih pet obaveznih programskih žanrova. Kulturno-umetnički program na TV Pink nije dobio ni minut vremena od 2013. godine do danas, dok su dokumentarni, naučno-obrazovni i dečji program od 2012. do 2020. godine bili na nivou statističke greške na sve četiri televizije, piše Cenzolovka. Sankcije za ovakve programe REM ne izriče. Potpuni kolaps kvaliteta programa na sceni je u 2018. i 2019. godini, kada je udeo informativnog i rijaliti sadržaja na televizijama Pink i Hepi bio 65,9, odnosno 74,8 odsto. |
Odluka jednog čoveka
Slobodan Georgijev: Pretpostavljam i da će peta frekvencija otići nekom ko je lojalan, jer je lojalnost najvažnija. Tako Vučić upravlja Srbijom, tako se biraju kadrovi za Vladu, tako se bira sve. Može sve ako si lojalan, ako nisi ne može ništa, pa da si najbolji na svetu. Ne vidim ni zrno neke promene tu, čak ni primisli da bi to moglo da se brzo promeni
Slobodan Georgiev, direktor programa Njuzmaks Adrija, jasno kaže da se o dobitnicima frekvencija odlučivalo u predsedničkom kabinetu, a ne u REM-u, jer je kontrola medija ključna za opstanak na vlasti.
„Nakon izjave predsednika Vučića da država zna zašto je tako dodelila frekvencije, jasno je gde se odlučivalo o tom konkursu. Kako bi inače predsednik države znao šta se dešava na konkursu za medije, ko se gde pojavljuje, ko šta emituje, kakve to veze ima s njim. Sasvim sam siguran i za ovaj konkurs koji traje i za koji se prijavilo četiri televizije, da će biti isto odlučeno u njegovom kabinetu, kako on bude procenio. Ranije smo možda mogli da ocenjujemo i glumimo da su oni (REM) ipak nešto merili, gledali, ali mislim da je to sve koješta, jer smo i u obrazloženju koja je dao REM pročitali da sve koji su se prijavili ispunjavaju sve uslove i kriterijume, i na kraju su frekvencije dobile stanice koje to već rade, a znamo kakav je njihov rad bio proteklih osam godina. Ovaj čovek je to privatizovao, dao sebi za pravo da o tome odlučuje, jer je kontrola medijskog prostora ključna za njegov opstanak na vlasti, i tu za mene nema nikakve dileme“, kaže Georgiev.
On kaže da je doneta iole utemeljena oduka, ona sigurno ne bi podrazumevala ove televizije koje su dobile nacionalnu frekvenciju, jer one nisu radile kako su se obavezale.
„A za to su, evo, nagrađene. Nagrađene za lojalnost. Pretpostavljam i da će peta frekvencija otići nekom ko je lojalan, jer je lojalnost najvažnija. Tako Vučić upravlja Srbijom, tako se biraju kadrovi za Vladu, tako se bira sve. Može sve ako si lojalan, ako nisi ne može ništa, pa da si najbolji na svetu. Ne vidim ni zrno neke promene tu. čak ni primisli da bi to moglo da se brzo promeni“, jasan je Georgiev.
| Krše zakon 50 puta na dan
Četiri nacionalne televizije su tokom maja ove godine ukupno 1.430 puta prekršile zakon, gotovo 50 puta dnevno, a samo u 2020. su više od 12.000 puta prekršile Zakon o oglašavanju, dok je podneto i nekoliko prijava zbog govora mržnje i emitovanja nasilja. Protiv televizije B92 REM je pokrenuo postupak zbog toga što je u programu napravila 335 prekršaja, a protiv Prve zbog 412 prekršaja. TV Hepi je napravila 143 prekršaja, dok je Pink ubedljivo na prvom mestu, pa je Zakon o oglašavanju prekršio 540 puta, odnosno 18 puta dnevno. Tokom 2019. godine zabeleženo je čak 15.386 prekršaja Zakona o elektronskim medijima, zbog nepoštovanja politike oglašavanja, objavila je podatke Cenzolovka. Čak i u periodu koji je bio merodavan za ocenjivanje televizija, za koji je REM napisao da četiri nacionalne televizije „nisu imale prekršaja“, ni to nije tačno. Prema njihovom izveštaju, B92 učinio je 187 prekršaja Zakona o oglašavanju, Prva televizija je imala 232 prekršaja, Pink 493, a Hepi 107 prekršaja istog zakona. |
Nasilje i strah
U paralelnoj, falsifikovanoj stvarnosti REM-a, u obrazloženju, istaknuta je „raznovrsnost“ programa njegovih favorita, iako ona nije potkrepljena čak ni elaboratima četiri emitera. Kod sve četiri televizije istaknuto je da su mere izricane „iznimno“, da je „reč o pojedinačnim situacijama koje su se dešavale, po pravilu, u takozvanom živom programu, u kom je smanjena mogućnost kontrole“. Istina je da je REM izricao mere u retkim okolnostima, i u mnogo manjem broju nego je bilo prijava, a emiterima je išlo na ruku i to što je regulator, ne zna se na osnovu čega, odlučio da uzme u obzir prekršaje u samo poslednjih godinu dana.
Brojne su prijave na koje REM nije ni reagovao, a u ovom obrazloženju REM je „zaboravio“ da pomene scene nasilja, fizičkog i verbalnog, stalno prisutne u rijaliti programima, neretko ugrožavanje prava dece, ili pripadnika nacionalnih manjina.
U Odluci piše da je „podnosilac prijave u potpunosti poštovao programski elaborat na osnovu koga mu je izdata dozvola, imajući u vidu da Savet Regulatora nije izrekao nijednu meru navedenom podnosiocu zbog nepoštovanja istog“. Ipak, zanemarena je činjenica da poštovanje elaboratom predviđenog programa prati Služba za nadzor REM-a, koja redovno ima primedbe o njegovom kršenju ili neispunjavanju. Tako u svojim izveštajima navodi da na nacionalnim televizijama u tri poslednje godine nije emitovan nijedan minut kulturno-umetničkog programa, inače obaveznog za dobijanje dozvole, Hepi i Pink nisu uopšte emitovali dečji i naučno-obrazovni program, dok su na TV Prva ovi sadržaji bili minimalno zastupljeni.
Zaboravljena mračna prošlost
U obrazloženju REM čak hvali i finansijsku disciplinu četiri televizije, uprkos činjenicama sa sajta regulatora gde se vidi da su, zbog dugovanja prema samom REM-u pokrenute neke mere. Dugovanja Hepi-ja za naknadu za pružanje medijskih usluga prošle godine iznosila su više od 23 miliona dinara, a Pinka skoro osam, piše Cenzolovka.
Da se iz obrazloženja jasno vidi da je konkurs farsa, dok se unapred znalo kome će frekvencije biti dodeljene, saglasan je i Igor Božić, direktor vesti N1, zbog čega ta televizija nije ni konkurisala za petu frekvenciju.
Međutim, već je sve bilo jasno i nakon samog raspisivanja prvog konkursa , gde je u kratkoj „kampanji“ predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić izjavila da se neće gledati u prošlost i da je dodela nacionalnih frekvencija potpuno novi početak, a zatim i da televizije N1 i Nova S vrše pritisak na regulatora. Potom je vlasnik Pink televizije u TV duelu objašnjavao da je metodologija klasifikovanja programa u REM-u drugačija, te da je Zadruga maltene kulturno – obrazovni program (rekao je dokumentarno-zabavni), kao i da u okviru jutarnjeg ima i kulturnog i informativnog i dokumentarnog ) kao i da zapravo nacionalna frekvencija i nije toliko bitna (pa otkud tolika gužva oko dobijanja) jer kabl pokriva skoro celu Srbiju!
Dakle, gresi iz prošlosti su zaboravljeni i oprošteni, pa u novoj raspodeli više nije bilo bitno to što su u pitanju televizije koje godinama dele rekord u kršenju medijskih zakona i kodeksa, u širenju laži, zloupotrebljavanju javnog prostora za targetiranja, dizanju panike na mig vladajuće stranke, za promociju onog najnižih poriva, nasilja, međunacionalne i druge mržnje i slično.
„Obrazloženje, šturo i neubedljivo, koje između ostalog navodi da će jedan od bitnih preduslova biti dobar informativnni program koji najavljuje tv Hepi ili novi formati, te da će to doprineti pluralizmu, groteskno je u najmanju ruku. A sa druge strane, sve izgleda kao da je nešto tek napisano da se ispuni forma. Tu nema osnovnih analiza samih elaborata, osnovnih poređenje sa onim što su zelevizije radile do sada, da li su pravile prekršaje, i da li su poštovale osnovna novinarska načela. Sve se to izbrisalo, i iako osam prethodnih godina nisu radili to što treba, sad verujemo da će raditi. A nama koji smo uradili jedan ozbiljan elaborat iza koga stoji osam godina visokoprofesionalnog i višestruko nagrađivanog novinarskog rada, jednostavno nikakvo obrazloženje nije dostavljeno, već smo čitali kako nas predsednica Saveta ocenjuje kao političke ostrašćene“, kaže Igor Božić.
On je mišljenja da postoji mogućnost da peta frekvencija, kao što se već dešavalo, neće biti dodeljena.
„Ima gomile novoformiranih televizija koje su finansirane mahom iz sredstava Telekoma na direktan ili posredan način, dakle državnim novcem, pa u takvoj utakmici vi se birite sa nekim ko na svojoj strani ima i sudiju i konkursnu komisiju. Nema fer utakmicu. Pokušavamo da poslujemo u tržišnoj konkurentnoj utakmici a zapravo se borimo sa vlašću, odnosno oni koji drže vlast zloupotrebljavaju je boreći se protiv nas i drugih medija koji su kritični prema toj vlasti – smatra Božić.
Trgovina informacijama
Članica Saveta REM Judita Popović kaže da je potpuno jasno kako u Srbiji funkcionišu mediji i kako regulator, koji je političko telo.
„Tu nema dilema. Ali uvek polazim od pretpostavke da postoji bar neki minimalni racio u tom odlučivanju i upravo iz tog razloga toliko istrajavam na činjenici da, kada se radi o medijima, moramo da damo šansu pluralizmu. Tu mora imati i provladinih i onih nastrojenih više opoziciji, da damo šansu svima da plasiraju svoj program. Ali mislim da je u Srbiji glavni problem taj što su informacije od izuzetnog značaja za vladajuću nomenklaturu i one su predmet trgovine. Između vlasti i privatnih, komercijalnih televizija. I u tom slučaju postoji ono da bi informacije koje se plasiraju, po zakonu o javnom informisanju i elektronskim medijima, morale da budu tačne, istinite, blagovremene, objektivne, sveobuhvatne, a one postaju predmet trgovine i samo to“, kaže Judita Popović za Dosije o medijima.
Ukoliko komercijalne televizije prihvate tu ulogu, dodaje naša sagovornica, da te informacije plasiraju na način koji odgovara vlastima, one će dobiti određene benefite.
„Taj benefit je pre svega nacionalna pokrivenost. U tom slučaju televizije dobijaju odrešene ruke i u tih 24 sata imamo sve te veoma problematične sadržaje, suštinski postoji velika sloboda u tome šta će se i kako prikazivati na tim televizijama, bitno je samo to da se dogovor ispoštuje. Ustvari tu je začkoljica svega. Ne samo sadašnja vladajuća nomenklatura, svaka vlast i u Srbiji ima tu potrebu da manipuliše informacijama. Informacije su ključna tačka oko kojih se sve vrti. Pluralizam se na to odnosi, da date priliku i drugom pristupu realnosti da dopre do određenog broja gledalaca, konstatuje Judita Popović.
Prema njenom uverenju, REM je političko telo koje radi tačno ono što od njega očekuje vladajuća nomenklatura.
„Regulator ima tu obavezu da drži stvari pod kontrolom i to i radi. Ali regulator drži pod kontrolom samo informativnu sferu medijskih sadržaja. Ostalo je sve van kontrole, upravo kao rezultat te pogodbe, tog neformalnog ugovora. Nešto što se podrazumeva. I zato se sad i prolongira dodela pete frekvencije, ona je mogla da se uvrsti u prethodni konkurs, ali to nije urađeno jer sada postoje neki politički lomovi koji će biti od izuzetnog značaja za dalje reformisanje države. Političke odluke će na neki način, posredno da utiču na dodelu pete frekvencije. Ukoliko se Srbija odluči da se okrene više evropskim vrednostim, nekom vrednosnom sistemu koji odgovara zapadnoj hemisferi, eto pete frekvencije koja će stvoriti bar privid nekog pluralizma. Ukoliko odabir bude drugačiji, to je završena priča“, ističe Popović ali i dodaje da mediji imaju veliku važnost u društvu a stoga i veliku odgovornost, te ne smeju da odustaju ni u slučaju da su sve okolnosti protiv njih.
„Kada televizije koje konkurišu imaju iole integriteta i profesionalnosti, normalnije je da istraju u tome i da stalno kandiduju jedno isto. To je njihova moralna obaveza“, kaže Popović.
(Autorka je novinarka Danasa)
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ koji Nezavisno udruženje novinara Srbije realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora iznetih u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.
